Jun je nacionalni mesec mentalnog zdravlja – razgovarati i ne patiti u tišini, poručuju lekari

U drugoj godini pandemije, svaki šesti ispitanik je imao neki duševni poremećaj. Ispitanici su imali od 18 do 65 godina. Najviše su se žalili na neraspoloženje, anksioznost, probleme sa spavanje, ali je bila i povećana zloupotreba alkohola.

Prof. dr Ivana Stašević Karličić, ističe da učestalost depresivnog poremećaja uopšte populacije od 2, 2 odsto, generalizovanog anksioznog poremećaja od 1,9 i paničnog od 0,4 odsto, svakako nisu cifre koje govore u prilog tome da je kriza u vezi s pandemijom koronavirusa značajno uticala na mentalno zdravlje.

Međutim, objašnjava da to što se nismo razboleli i što nemamo pune dijagnostičke kriterijume za neku bolest, još uvek ne znači da se dobro osećamo i da dobro upravljamo svojim zdravljem. 

Kako proveriti mentalno zdravlje

"Zdravlje za sve" je doktrina koju dosledno prati Ministarstvo zdravlja i još jedan input za više prevencije i promocije mentalnog zdravlja.

Najavila je da od danas Ministarstvo zdravlja, Klinika "Laza Lazarević", Institut za Javno zdravlje "dr Milan Jovanović Batut" sprovoditi aktivnosti u okviru nacionalnog meseca mentalnog zdravlja. 

Festival mentalnog zdravlja će se prvi put u Beogradu, održati 18. juna na Trgu Republike i učestvovaće svi profesionalci koji se bave zaštitom mentalnog zdravlja iz javnog i nevladinog sektora.

"Pokazaćemo ljudima koliko ništa ne boli razgovor s psiholozima, psihijatrima, s ljudima koji brinu o tome kako se osećate, kako razmišljate i kako se ponašate. Radićemo besplatne skrininge", navela je Stašević Karličićeva.

Svaki dan je izazov

Problemi na globalnom nivou su pandemija, rat, majmunske boginje, ljudi se brinu da li će imati dovoljno hrane, struje i pitanje je kako da se izbore sa svim tim informacijama. 

Doktorka ukazuje da je ceo život stres i da svakog dana živimo s nekim izazovima.

"Svi aktuelni problemi su izazovi sveta i u njima nismo sami. Ono što je važno je da naučimo ljude da razgovaraju o svim temama, da ne zaobilaze teške teme i da ne pate u tišini, već da nauče da čitaju svoje emocije, da govore jasno o njima da markiraju one ljude koji su im značajni da razgovaraju o tome", savetuje ona.

Naglašava da je zdravstveni sistem Srbije dovoljan da pruži stručnu pomoć, a posebno ističe pomoć Servisa za zaštitu mentalnog zdravlja na broj telefona 0800-309, koji je besplatan i radi 24 sata.

Takođe, važno je i što je i taj servis anoniman za sve ljude koji imaju strah ili neku drugu vrstu stigme u vezi s mentalnim zdravljem.

Dojave o bombama - ugrožavajući izazov

Navodi da su dojave o bombama životno ugrožavajući izazov i da su odrasli uzori deci, kako u razmišljanju, tako i u emocionalnom dođivljavanju i nošenju sa stresnim situacijama.

"Razgovarajte s tim na umu s decom, ne krijte loše i teške vesti i smanjite, to je savet i SZO, prisustvo na društvenim mrežama, jer mnoštvo nerealnim informacija zaista donosi pogoršanje mentalnog zdravlja", savet je doktorke.

Naglasila i je veliku ulogu medija u svemu i da način izveštavanja o takvim stvarima može pojačati utisak neizvesnosti i straha.

"Mislim da je dobro da svi zajedno radimo na prevenciji tako što ćemo sve informacije koje mogu biti zastrašujuće donositi oprezno i onda kada smo tek sigurni u njih", poručila je Stašević Karličićeva.