Slučaj Mateja Periša, izveštavanje i izgubljeni Kodeks

Način na koji su domaći tabloidi izveštavali, prenoseći uznemirujuće snimke i fotografije tela mladića izvučenog iz vode, nedopustiv je, a spekulacijama i nagađanjima da je reč o nestalom Splićaninu Mateju Perišu, dok to još nije bilo potvrđeno, prekršene su osnovne odredbe Kodeksa novinara i elementarne etičke norme. To su, u odvojenim saopštenjima, ocenila novinarska udruženja i nadzorna tela.

Samo u drugoj polovini prošle godine, Savet za štampu registrovao je oko pet hiljada tekstova u kojima je prekršena bar jedna odredba Kodeksa.

Prema Kodeksu, novinar je, između ostalog, dužan da poštuje pravo na privatnost i pravo na dostojanstvo žrtve. Nije dozvoljena zloupotreba fotografija i podataka dobijenih od istražnih organa. Poželjna je i empatija prema porodici koja je doživela tragediju.

Novinarka An Mari Ćurčić, pokrenula je kampanju "Stavi se u moje cipele", ne bi li i tako ukazala na štetnost neprofesionalnog izveštavanja.

"Ono što je najgore danas, često govorimo o tabloidima. Nažalost, praksa neprofesionalnog, neprimerenog izveštavanja o događajima koji uključuju ljudsku patnju i bol– pa sad, da li je reč o ubistvima, samoubistvu, saobraćajnim i drugim nesrećama, nasilju u porodici, seksualnom, fizičkom nasilju, a praksa se preliva na medije za koje kažemo da su profesionalni, da nisu tabloidni", rekla je An Mari Ćurčić u podkastu "Bermutski trougao"

A porodica, ili nema snage ili ne zna kome da se obrati. Jedna adresa može da bude Savet za štampu – oni ne mogu da kazne počinioce, ali mogu zvanično da zabeleže kršenje Kodeksa.

"Novinari bi morali, po Kodeksu, u takvim situacijama da posebno vode računa o tome kako izveštavaju. Da čak ima detaljnih uputstava o tome da moraju da prilagode, ton, pitanje, da snimatelji, foto-reporteri moraju da posebno vode računa kad snimaju takve kadrove. Da moraju da štite privatnost ljudi o kojima pišu, da moraju da poštuju njihovo dostojanstvo, što uključuje i dostojanstvo žrtve, i da pokazuju saosećanje sa porodicom te žrtve. Sve to najčešće izostaje nego se dešava sve suprotno od toga", napomenula je Gordana Novaković iz Saveta za štampu.

Mediji koje je Komisija za žalbe Saveta za štampu više puta kažnjavala ne bi trebalo da dobijaju novac od države – ali u praksi nije tako, posebno na lokalnom nivou. Kada je reč o oštećenima, retko im se obraćaju. Na primer, u slučaju suicida, samo dva ili tri puta.

Izuzetak je slučaj "malčanskog berberina", kada je bilo više od dvadeset prijava – Savetu za štampu su se čak obratila i ministarstva.