Читај ми!

Nekima je važnije da snime nesreću nego da pritrče u pomoć, kakva je pozicija novinara na terenu

Postojala je nekada lažna dilema koju su tobože imali novinari i snimatelji – da li prvo pomoći nekome u nesreći ili nesreću slikati, pa tek onda pomoći. Pravi novinari i ljudi su znali da tu dileme nema. Ali, došlo je vreme da se neki pitaju da li pomoći ili prvo na društvene mreže okačiti slike požara, napada i slično. Neverovatno je zvučao apel – da prvo zovu vatrogasce, pa onda snimaju telefonom požare.

Sve češće se saobraćajne nesreće, požari, svađe, tuče snimaju, umesto da se pritrči u pomoć.

"Moramo sami više empatije da imamo prema onima koji sve gube a mi treba da budemo odgovorni i taj događaj prijavimo, a onda ćemo imati vremena da snimamo, slikamo i postavljamo na društvene mreže. Sam primer od pre nekoliko dana sa devojkom koja je bila u stanu: mi smo stigli na lice mesta od momenta prijave u roku od pet minuta. U trenutku ulaska u stan i gašenja prostora koji je goreo, ona je pala u nesvest, da smo kasnili svega dva minuta, vrlo verovatno je da bi taj ishod bio koban", kaže Miloš Majstorović, komandant Vatrogasno-spasilačke brigade Beograd.

Novinarske ekipe snimaju sve – od zemljotresa, poplava, požara… Gotovo da nema kolege koji nije bio u prilici da pomogne nekome, pa čak i kao ratni izveštač, ali tamo važe druga pravila.

"Ja sam video momka, uspeo sam nekako da se dovučem do njega, pošto su leteli geleri na sve strane i da ga izvučem i da ga povezem našim kolima do Prizrena da dečko ne bi iskrvario. Snimali smo poplave, saobraćajne nesreće i slično, nikada nije problem u snimanju u civilstvu da čovek pritrči da pomogne, dok je u ratu sasvim drugačije, ako pritrči može da strada i on i ovaj koji je ranjen", kaže snimatelj RTS-a Tomislav Magoči.

Naš posao je da snimak, prilog, tekst stignu do najšire javnosti.

"Suština profesionalnog novinarstva jeste upravo u tome da snimi, da izgovori, da napiše, da pokaže i ukaže na problem, a da onda oni koji su zaduženi da pomažu to i čine. Ja znam za situacije u kojima su novinari stvarno pomagali, i novinari i snimatelji, ali to su najčešće činili pošto bi snimili te kadrove, a onda pritrčali, počeli da pomažu u, na primer, gašenju požara, evakuaciji iz aviona, na ratištu u koridorima gde civili napuštaju ratne zone i slično", ističe prof. dr Veselin Kljajić sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

Da li to što neko ne pritrči odmah znači odsustvo empatije i da li internet, koji spaja ljude, paradoksalno, dovodi do otuđenja? To je tema za mnoge sociologe i psihologe.

Stručnjaci kažu – oni koji snimaju umesto da pomažu smatraju da time sebi daju na važnosti jer prvi puštaju u etar nemili događaj. Šta reći o onima kojima su važni jedino lajkovi i mnoštvo pregleda?

петак, 22. новембар 2024.
0° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње