U zabludi smo da se sve svodi na pirateriju, koliko se poštuju autorska prava

Uoči Svetskog dana intelektualne svojine, Zavod za intelektualnu svojinu Srbije pridružuje se toj proslavi.

Predstaviće nove programe koji podržavaju inovacije, mlade i njihove ideje. 

Direktor Zavoda za intelektualnu svojinu Vladimir Marić rekao je za RTS da se poštuju autorska i srodna prava, Srbija ima čitav segment ekonomije koju obično nazivamo kreativne industrije – koje potpuno počivaju na intelektualnoj svojini.

Ako biste tim industrijama, konkretno muzičkoj, filmskoj, IT industriji, bazama podataka, izdavanju knjiga, oduzeli intelektualnu svojinu, ništa im ne bi ostalo, podvukao je Marić.

Prema njegovim rečima, softverska industrija je u suštini bazirana na autorskom pravu, softver je definisan kao autorsko delo, kreativne industrije u Srbiji stvaraju pet posto BDP-a, ako tome dodamo doprinos koje daju povezane industrije, muzička industrija, znamo šta je, neko mora da proizvede i gitare, audio-opremu, takve industrije doprinose sa još 2,5 odsto.

"Isporuka električne energije, osiguranje ili turizam stvaraju manje nego kreativna industrija, te industrije zapošljavaju 150.000 ljudi u Srbiji, mahom su to mladi ljudi, od 25 do 44 godine. U kreativnoj industriji u Srbiji ima 20.000 registrovanih preduzeća, stopa rasta na nivou naše privrede je 5,2 odsto – to su startapovi, a u kreativnoj industriji 23 odsto", rekao je Marić.

Prema njegovim rečima, sve to ne bi bilo moguće da nema intelektualne svojine, da se intelektualna svojina ne poštuje.

"Imamo stereotip u glavi o tome da se sve svodi na pirateriju, svakako ima toga svuda, u načelu Srbiji u tom smislu zaista dobro ide i poštuju se prava intelektualne svojine", kaže on. 

Novi programi o mladima

"Mi sutra proslavljamo Dan intelektualne svojine, već deset godina Zavod to radi, svake godine tema je nešto drugačija, provlači se svake godine u naslovu intelektualna svojina. Prošle godine smo govorili o intelektualnoj svojini i malim i srednjim preduzećima, ove godine tema je intelektualna svojina i mladi", rekao je Marić.

Napominje da je 2000. godine Svetska organizacija za intelektualnu svojinu sa sedištem u Ženevi donela odluku i proglašenju 26. aprila za Dan intelektualne svojine – to je dan kada se slave kreativni ljudi i doprinos koji naučnici i umetnici daju u progresu čovečanstva, između ostalog i mladi ljudi.

Pre svega, mlade ljude treba edukovati ne samo na univerzitetima gde već ima predmet intelektualne svojine, kao na Pravnom fakultetu, nego i u osnovnim i srednjim školama. 

Svi smo familijarni sa pojmom svojina 

U pojmu intelektualne svojine je svojina, svi smo familijarni sa pojmom svojina.

"Ja sam vlasnik sakoa, ako kažete osmogodišnjem detetu neko mi je ukrao sako, razumeće da je to nešto što nije dobro", dao je primer.

"Mi imao Centar za edukaciju i informisanje, taj centar podrazumeva ljude koji putuju po Srbiji, obilaze mala i srednja preduzeća, zatim naše akademce, institute i pričaju o intelektualnoj svojini – zašto je ona važna, kako je kvalitetno upotrebiti, kako da svoje ideje pretočimo u nešto što je konkretno korisno za nas", kaže on.

Dodaje da će sutra imati malu proslavu gde će biti predstavnici različitih institucija Srbije naučno-tehnološkog parka, Fonda za inovacionu delatnost, Zavoda za intelektualnu svojinu, i mladi ljudi koji su dobili podršku države za svoje pronalaske.

"Pored nivoa na edukativnoj razini, gde bismo na univerzitetima i školama govorili o značaju intelektualne svojine, Srbija treba da pomogne svoje najkreativnije sinove i kćeri – na njima je budućnost", dodao je Marić. 

Novi zakon o muzičarima

Zakon o autorskim i srodnim pravima je, kako navodi, ključni zakon kada govorimo o intelektualnoj svojini, intelektualna svojina je mnogo više od autorskog prava, tu su patenti, žigovi, oznake porekla proizvoda, to je ključni zakon, između ostalog i za zatvaranje Poglavlja 7.

"Evropska komisija dobro ocenjuje stanje intelektualne svojine u Srbiji, ali poslednji korak koji moramo da napravimo je donošenje zakona. On će doneti boljitak svim autorima, uključujući i muzičare, njihov prevashodni interes je u sistemu kolektivnih organizacija gde bismo imali nešto transparentniji sistem sa čvršćim nadzorom", zaključio je Marić.