Srbija se seća žrtava Holokausta, otkriveno spomen-obeležje u Beogradu

Polaganjem venaca i cveća i otkrivanjem spomen-ploče posvećene žrtvama logora Jasenovac, počelo je obeležavanje Nacionalnog dana sećanja na žrtve Holokausta, genocida i druge žrtve fašizma. Dvadeset drugi april je državni praznik i posvećen sećanju na Srbe, Rome i Jevreje, stradale u masovnim zločinima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj i u okupiranoj Jugoslaviji.

Posle gotovo osam decenija, Slavko Milanović jedan je od malobrojnih živih svedoka zločina koji su se odvijali u Jasenovcu. Sa nepunih šest godina, gledao je kako u majčinom naručju od gladi i iznemoglosti umire njegova mlađa sestra.

Ne zaboravlja nijedan detalj, iako ga kroz snove više ne progone tako često.

"Dok sam bio mlađi sanjao sam one strahote, posebno leševe. Nisam nikad video svojim očima nožem ubistva, ali jesam kundakom. Majka me je čuvala da ne vidim to zlo, stavljala mi je ruke na oči, ali leševa je bilo dosta", priča Milanović.

Deo obale blizu nekadašnjeg nacističkog logora kod Starog sajmišta već nosi ime jasenovačkih žrtava.

Otkriveno spomen-obeležje

Nije im slučajno na tom delu obale, u blizini Spomenika žrtvama genocida, otkriveno i prvo trajno obeležje u Beogradu.

Dejan Ristić, direktor Muzeja žrtava genocida kaže da smo dobili obalu jasenovački žrtava u potezu savskog priobalja do koga su između 1941. i 1945. godine stizali lešavi stradalnika.

"Tekst na spomen-ploči istorijski precizan, te da ne ostavlja mogućnost za bilo kakvu sumnju i dilemu. Time počinjemo da obeležavamo prostore koji su obeleženi stradanjem srpskog, ali i svih drugih naroda", poručuje Ristić.

I dalje se ne zna tačan broj žrtava

Nema preciznih podataka o tome koliko je tačno žrtava sistema koncentracionih logora smrti u Jasenovcu.

Istoričari procenjuju da broj ubijenih ne može biti manji od oko 90 hiljada, koliko ih je popisano imenom i prezimenom, do više od 120 hiljada žrtava.

Prva zvanična komisija, u maju 1945. godine procenila je da je u Jasenovcu ubijeno između 500 i 600 hiljada ljudi.

"Ovo tužno mesto, kao i sva naša stratišta svrstavaju nas, kako kaže onovremeni američki predsednik, na pravu stranu istorije koju smo skupo platili – milionima, ali ne dolara, već milionima života, duša Jevreja, Roma, Srba i pripadnika drugih naroda", ističe predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Poručuje da u oba svetska rata nismo bili ni tužioci, ni advokati, ni porota, niti sudije, ali da smo uvek bili žrtve.

"Na ovom mestu svaka reč je suvišna, a svaka suza opravdana i nedovoljna. Žrtve svih gublišta zaslužuju tihi i skrušeni pijetet i dosledno pamćenje", navodi Vučić.

Posle liturgije u crvki u selu Mlaka pored Jasenovca, povodom Dana proboja logoraša predstavnici Srba u Hrvatskoj i Spomen područja Jasenovac obišli su lokalitet Krapje.

"Nijedno od ovih mesta da ne bude zaboravljeno"

Kao i u Bročicama, tu su bili logori do uspostavljanja koncentracionog sistema Jasenovac.

Milorad Pupovac, predsednik Srpskog narodnog vijeća ističe da se na ovo područje "može doći kad nije poplava, dok se na područje Bročica ne može doći i kad nije poplava jer je zapušteno", te da će učiniti sve da se to promeni.

"Stara Gradiška propada kao spomenik kulture, iako je to bio jedan od najmasovnijih komponenti sistema jasenovačkog logora. Smisao našeg današnjeg dolaska je da nijedno od ovih mesta ne bude zaboravljeno", kaže Pupovac.

Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu obeležava se na dan kada je 1945. došlo do proboja poslednje grupe jasenovačkih logoraša. Od njih hiljadu sedamdeset i troje, proboj je preživelo devedesetoro.