Pranje novca pretnja tržištu nekretnina, da li bi trebalo zabraniti kupovinu u kešu

Na mnogim gradilištima u zemlji može da se vidi tabla s natpisom – direktna prodaja stanova. Za razliku od agenata za nekretnine, njihovi graditelji nemaju nikakvu obavezu da rade procenu rizika, odnosno ne moraju da proveravaju poreklo novca kupaca stanova, niti da prijavljuju sumnjive transakcije.

Tamo gde nema table s natpisom da se stanovi direktno prodaju, još je teže ući u trag kako investitor finansira zidanje.

"Pretnja na tržištu nekretnina od pranja novca upravo dolazi od fizičkih lica koja se pojavljuju u ulozi investitora, jer oni nelegalno stečen novac plasiraju u nekretnine i prodajom nekretnina faktički prikrivaju poreklo tog novca. Mislim da pranje novca nije u tolikoj meri zastupljeno kroz kupovinu koliko kroz izgradnju", ističe Marjana Avakumović, privredni novinar Politike.

Ko fingira kupovinu 

Građevinski stručnjak Sima Stokić smatra da te stanove kupuju osobe koje stiču sredstva u sivoj zoni. 

"Navešćemo primer lica koje je osuđeno za krivično delo trgovine uticajem. Ono je na taj način steklo ogromne količine novca u devizama, a da bi to lice kupilo stan, zaključuje ugovor sa određenom konsultantskom kućom gde se fingira pravni posao koji zapravo nije izvršen", objašnjava Stokić.

Svake godine, oko 80.000 ljudi u zemlji proda stan i kupi drugi. Mali procenat kredita za kupovinu stanova ukazuje na to da postoje nelegalne aktivnosti. I banke su dužne da prilikom svake uplate veće od 10.000 evra provere poreklo uplaćenog novca.

"U praksi se to najčešće ne kontroliše, već banke traže klijentima prilikom uplate veće od 15.000 evra da potpišu prostu izjavu o poreklu novca, gde klijent teoretski može upisati bilo šta, da se radi o porodičnoj štednji, o nasledstvu, ali klijent ne dostavlja isprave kojima nesumnjivo dokazuje poreklo novca", ukazuje Nikola Premović iz advokatske kancelarije.

Kako sprečiti pranje novca

Na srpskom tržištu posluju 22 banke. U interesu je i klijenata i banaka, ali i akcionara banaka i države, da spreče pranje novca.

"Vi možete više puta u toku dana da uplatite neki novac, naravno postoje softverska rešenja koja to prate. Banka naravno može da odbije uplatu, može da ne otvori račun klijentu. Ukoliko postoji neka sumnja na već otvoreni račun, na neke transakcije koje se odvijaju na tom računu, banka po zakonu ima i obavezu da obavesti Upravu za sprečavanje pranja novca", objašnjava Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.

Od 2018. godine, pokrenuta je krivična istraga protiv 66 osoba, a 11 je osuđeno za pranje novca. Nelegalno stečen novac ulagali su upravo u izgradnju zgrada.

Željko Radovanović, direktor Uprave za sprečavanje pranje novca, naglašava da ono što im u ovom trenutku predstavlja problem jeste upravo segment izgrađenih objekata bez građevinske dozvole i odsustvo pune kontrole u tom segmentu.

"Prvi u tom trenutku možete novac koji potiče, recimo, od prodaje narkotika ili je stečen nekim koruptivnim krivičnim delima, u gotovom da uložite u izgradnju tog objekta koji nigde nije evidentiran, da nakon što ozakonite taj objekat i prodate stanove imate poreklo i sredstva koja ste stekli na legalan način", ističe Radovanović.

Prema Zakonu o sprečavanju pranja novca, investitor ne sme da primi gotovinu prilikom prodaje nepokretnosti u iznosu većem od 10.000 evra.

Međutim, ta zabrana ne važi za fizička lica. Zbog toga u Upravi za sprečavanje pranja novca smatraju da bi trebalo zabraniti poslovanje u gotovini kada je reč o nepokretnostima.