Vladika Jovan dobio priznanje za čuvanje sećanja na žrtve Holokausta: Bez prošlosti nema budućnosti

Na Univerzitetu "Ben Gurion" u Izrealu, episkopu slavonskom Jovanu Ćulibrku dodeljeno je visoko priznanje "Vitez od Ladina", koje nosi ime Jicaka Navona, preminulog petog izraelskog predsednika. To prestižno priznanje vladici Jovanu uručila je supruga predsednika Miri Navon, ukazujući na njegovu izuzetnu posvećenost istraživanju i očuvanju sećanja na žrtve Holokausta.

Uz čestitke na ovoj prestižnoj nagradi posvećenoj istraživanju Holokausta, da podsetimo da ste Vi nakon završetka studija književnosti i Teološkog fakulteta, magistarske studije iz jevrejske kulture završili na Jevrejskom univerzitetu u Jerusalimu, gde ste se posebno bavili Holokaustom. Koliko je danas važno govoriti i zadržati sećanje na ta ljudska stradanja?

– Ova nagrada ima dva dela. Jedan deo se odnosi na to čuvanje sećanja na stradanje, pogotovo na jevrejsko stradanje u Drugom svetskom ratu, koji je istorijski svetski događaj od ogromne važnosti, gde mi često ne razumemo taj širi kontekst Drugog svetskog rata, Holokausta uopšte i do koje mere je značajan za svetsku istoriju.

S druge strane, taj drugi deo nagrade je zbog očuvanja kulture španskih Jevreja, sefardske kulture koje mi čuvamo u našoj biblioteci u Pakracu.

To je biblioteka eparhijska u Pakracu, takozvana episkopska knjižnica je druga biblioteka u svetu po broju ranih južnoslovenskih štampanih knjiga, ali isto tako mi imamo centar za proučavanje jevrejskih rukopisa, koji se istovremeno bavi očuvanjem jevrejske, sefardske kulture, tako da je i to bio jedan od razloga za ovu nagradu.

Boravili ste u Svetoj zemlji osam godina, služili ste u Manastiru Svetog Georgija Hozevita i Manastiru Sarandari. Koliko Vam je to iskustvo značilo?

– Zemlja svetinje, kako bi se možda i pravilnije reklo, jeste i središte duhovno ljudskog roda i kao takvo je, kao i naše Kosovo, istovremeno i znak preporečnika kako je govorio prorok Simeon za Hrista i kako je pokojni vladika Atanasije voleo da govori. Znači, kao i Kosovo, to je "grdno sudilište", takvo "grdno sudilište" je i Sveta zemlja. Na kraju jeste rečeno da će sud poslednji ljudskom rodu biti između Kapije milosrđa i između Maslinske gore.

Vi ste po vojnom činu vodnik i rezervista čuvene 63. padobranske brigade iz Niša?

– Ja sam bio prvi sveštenik u vojsci Jugoslavije posle Drugog svetskog rata, to je bio povod da uđem u 63. padobransku brigadu, jer ta stvar je naravno trebalo da počne od elitne jedinice. Naravno, prva pouka je bila da vas niko neće slušati, poštovaće vas, ali vas neće doživljavati kao svojeg dok niste padobranac!

Trenutno ste koordinator između Vojnog arhiva Srbije i Arhiva Jad Vašema. Šta to tačno predstavlja?

– To je nedavno završeno makar u toj prvoj fazi, time što je ministar odbrane izraelskom ambasadoru u Srbiji predao digitalizovane kopije svih materijala koji se nalaze u Vojnom arhivu, a odnose se na Holokaust i šire na Drugi svetski rat. Taj proces digitalizacije je radio Jad Vašem sa našim Vojnim arhivom. Ja sam u njega bio uključen na samom početku. To je jedan izvanredan primer kako treba i kako može. S jedne strane, to je istraživanje bazirano na činjenicama i dokumentima, a s druge strane to je internacionalizacija pitanja stradanja u Drugom svetskom ratu na prostoru bivše Jugoslavije.

Vi ste predsednik Odbora za Jasenovac Sabora Srpske pravoslavne crkve, u čijem odboru ste od njegovog osnivanja.

– Da, 21. aprila, ne znam tačno još u koliko sati, predsednik države, gospodin Aleksandar Vučić, otkriće spomen-ploču žrtvama Jasenovca, tako da će i obala između dva mosta na prostoru gde se nalazi Staro Sajmište ovde u Beogradu, biti proglašena obalom jasenovačkih žrtava.

Za to ima dva razloga. Prvi, jer su Savom dolazile mnoge žrtve kako iz Jasenovca tako i drugih mesta u Drugom svetskom ratu, a od maja kada je završeno istrebljenje Jevreja u Srbiji na Starom Sajmištu i kada je počela ofanziva na Kozaru, tada je ogroman broj od onih koji su bili zarobljeni u kozaračkoj ofanzivi bio doveden na Staro Sajmište, zato što je Jasenovac bio prepun i nije mogao da primi toliki broj zatočenika.

Zašto je važno sećanje na žrtve Holokausta?

– Sećanje nas vodi u budućnost. Nema budućnosti bez prošlosti, opet nema prošlosti bez budućnosti. Samo oslonjeni na ramena giganata i na ramena divova, možemo ići napred.