Ograničenje vremena koje dete provodi na telefonu nije rešenje, kako postupiti

Bojana Stanković, edukatorka programa za roditeljstvo s Instituta Edep, kaže za RTS da su istraživanja u Srbiji pokazala da je oko 90 posto učitelja i nastavnika primetilo da je kod dece došlo do pada zainteresovanosti za školske i vanškolske aktivnosti, do usporenog razvoja kognitivnih sposobnosti, asocijalnosti.

Međutim, dodaje da je, s obzirom na to da živimo u digitalnom svetu, veoma važno razvijati digitalne kompetencije i pismenost kod dece.

I psiholog Ana Mirković smatra da zabrana nije dobar pristup i da ne treba ignorisati mogućnosti novih tehnologija koje mogu da probude kreativnost. Trebao postaviti pravila igre, poručuje Mirkovićeva.

"Naravno da nije u redu da se dete dopisuje s nekim dok traje čas, ali zabranjivati mobilne telefone je zapravo kao da zabranjujete da deca imaju užinu zato što ne smeju da jedu tokom časa. Možemo da se dogovrimo da ih ne koriste na tom času. Možemo da vrlo inovativno koristimo te tehnologije, pa da pomirimo potrebe novih generacija s onim što su zahtevi škole i da to onda stvara jednu čaroliju u obrazovanju", smatra Mirkovićeva.

Gde roditelji prave grešku

Međutim, oni prave grešku jer misle da će rešiti problem tako što će ograničiti vreme koje deca mogu da provedu koristeći neki digitali uređaj.

"Dete za to vreme može da koristi neki štetan sadržaj, tako da nije važno ograničenje vremena na internetu, već prisutnost i povezanost, komunikacija deteta i roditelja da bude upućen koji sadržaj dete koristi", ukazala je Stankovićeva.

Zašto deca koriste telefon kao digitalnu cuclu

Mirkovićeva upozorava da deca ne bi trebalo neprestano da gledaju u ekrane. SZO ukazuje da detetu ispod 18 meseci ne bi trebalo dozvoliti da uopšte drži uređaj u ruci koji je na "vaj faj" i da to može uticati štetno na aktivnosti mozga.

"Zašto koristimo telefon kao digitalnu cuclu – to je pitanje za roditelje. Ono što je zaključak jeste, da je nedostatak roditeljske pažnje zapravo, konstruktivno provedenog vremena, direktne komunikacije – problem, a ne to što mi imamo sada nove tehnologije", naglašava ona.

Takođe, ističe, da svi psiholozi znaju da više od najželjenije igračke, dete želi da se igra s roditeljima s tom istom igračkom. Mobilni telefon tako, kaže, možemo da posmatramo kao neku igračku, ali i da svako dete više voli da bude sa svojom mamom i tatom nego da nešto skroluje po ekranu.

"Mi moramo da preduzmemo odgovornost, smatra Mirkovićeva.  

Zavisnost tinejdžera

Kao i kod svakog drugog oblika zavisnosti, Mirkovićeva ukazuje i da kod zavisnosti tinejdžera od mobilnih uređaja, može da se istražuje gde je nastao problem, duboko u porodičnoj dinamici.

"Ako dete provodi sedam, osam sati na internetu držeći taj uređaj, naravno da imamo problem. Ali onda moramo da se pitamo gde su ti roditelji i na koji način oni postavljaju neki balans u tom danu. Hajde da prošetamo zajedno, hajdemo na sport, zajedno nešto da uradimo", savetuje psiholog.

Smatra i da je taj uređaj postao deo našeg tela, i da ja 26 posto nas traži dok ga drži u ruci, što znači da ga već percipiramo kao deo tela.

Stankovićeva ukazuje da su istraživanjem kod dece od 12 i 13 godina došli do zaključka da je  medijacija roditelja na dosta nižem nivou.

"Stav je bio da se roditelji edukuju na koji način deca mogu konstruktivno i kreativno da koriste sadržaje na internetu", rekla je ona.

Mirkovićeva poručuje da se svuda u svetu ističe da roditelji treba da razvijaju kod dece četiri veštine koje će ih učiniti bezbednijim u tom digitalnoim svetu i boljim ljudima - empatija, tolerancija, kolaboracija i samokontrola.