“Strah nestane kad se pokrenu motori aviona“, sećanja pukovnika Vasiljevića na odbranu od NATO-a 1999.

Dejan Vasiljević je gostujući u Dnevniku RTS-a izjavio da je NATO izvršio oko 2.400 vazdušnih udara sa preko 400.000 ispaljenih projektila.

"Bilo je angažovano oko 1.150 aviona koji su ispalili oko 22.000 tona ubojnih sredstava, oko 1.300 ispaljenih krstarećih raketa i oko 1.000 kasetnih bombi koje su ispaljene na otprilike 219 lokacija, na oko 23.000 kvadratnih kilometara. Sve to govori o snazi udara NATO-a na našu zemlju", rekao je Vasiljević.

Bilo je teško i poleteti i sleteti, navodi Vasiljević.Čitav život se, dodaje, školuju da jednog dana to za šta su se obučavali pokažu na delu

"Došao je taj dan, 1999. godina. Neprijatelj je nikad snažniji, mi nismo štedeli živote da odbranimo otadžbinu i koliko-toliko smanjili gubitke koji su mogli biti naneseni udarima iz vazduha. Nisu tu samo vazduhoplovci, tu su pripadnici 250. raketne brigade. Oboren je jedan od najsavremenijih aviona - F117. Ne treba zaboraviti momke na Košarama, ni deca, a ni pravi vojnici", ističe Vasiljević.

Postojao je, ukazuje, pritisak i doza straha koji je nestao kada su se motori pokrenuli, kao i osećaj koji nije imao ni pre, a ni posle toga.

"Jednostavno jedan let u jednoj tišini, gde skoro da ne čujete rad motora, branite nešto najsvetije. Neprijatelj je daleko nadmoćniji. U takvoj prilici nemate puno vremena da razmišljate o strahu, nego kako da na najbolji način izvršite zadatak", navodi Vasiljević.

Napominje da se u tom trenutku nalazite u situaciji takva kakva je.

"Razmišljate da izvršite zadatak, sačuvate svoj život i tehniku i vratite se na poziciju sa koje ste poleteli. To važi i za 250. raketnu brigadu, i za decu koja su bila na Košarama. Opis za sve te mladiće bio bi kao u pesmi 'što su mali za vojnike, a veliki za junake'", kaže Vasiljević.

Sva iskustva iz tog perioda, navodi, unose se u obuku sadašnjih mladih pilota, ono što su primetili da je najbolji način da se zadatak izvrši.

"Trenutno smo svedoci da je državno rukovodstvo je izdvojilo značajna sredstava za nabavku i vazduhoplova, raketnih sistema, modernizaciju aviona. Imamo sredstva nabaljena i na istoku i na zapadu. Karakteriše ih da su nova i da su najbolja na svetu u svojoj klasi. Nama je ostalo da tehnički ovladamo tim sredstvima, a pred letače se postavlja zadatak da ih što bolje iskoriste. Mogu vam reći da su mogućnosti zaista velike, svih vazduhoplova koje smo nabavili", zaključio je Vasiljević.

Aerodrom Lađevci među prvim NATO metama 

Godišnjica bombardovanja biće obeležena u Kraljevu na koje je NATO u 172 napada bacio više od 600 projektila.

Aerodrom u Lađevcima bio je među prvim metama NATO projektila. Od 24. marta 1999. 54 dana je Kraljevo bilo bombardovano. Miodrag Ilić iz Bogutovca još pamti noć kada je bomba pala nedaleko od njegove i komšijskih kuća.

"Srećom bili smo u krevetu gde nije nas ništa zakačila. A da smo bili u kuhinji, dok su padali geleri probilo je staklo, čak smo našli geler u kuhinji tamo, u niši. To je jedno kilogram, tako, do dva", seća se Ilić.

U Bogutovcu je uništeno ili teško oštećeno devet kuća. Bombe su pogodile i vojna skladišta, ali i Beopetrolova skladišta goriva i upravnu zgradu. Za NATO, legitimni ciljevi bili su i železnička stanica, dva mosta u Ibarskoj kllisuri, osnovna škola koja je sravnjena sa zemljom.

"Broj raketa, odnosno bombi koji je pao na okolna brda i tu planine, verovatno je mnogo veći, a ovo što smo mi nabrojali i što smo mogčli da se uverimo i da gledamo svakodnevno, znači 136 raketa ili bombi je palo. Pukom srećom, kažem hvala bogu da niko nije stradao", kaže Božo Vukosavljević, iz Bogutovca kod Kraljeva.

Potresne scene zabeležili su i snimatelji dopisništva RTS-a u Kraljevu. Nenad Dimitrijević ne može da zaboravi sliku iz bolnice u koju su dovezeni povređeni iz autobusa u Vitanovcu, među kojima je bila i devojčica.

"Koju su izvezli iz operacione sale i nose u kesi odsečenu nogu. Devojčica je bila mala. Jer su oni gađali, u Vitanovcu su gađali autobus. Sreća, pa je u međuvremenu, između autobusa i mesta gde je bomba pala naišao kamion sa montom, inače bi ceo autobus otišao", priča Nenad Dimitrijević, snimatelj RTS-a u penziji.

Posebno je bilo opasno u mestima gde su pale kasetne bombe. Nisu to znali ni ljudi koji su spasavali i životinje, ali ni ekipe RTS-a.

"Ja sam išao kroz sneg išao i šutirao kasetne bombe da bi ih snimio kako treba. Izgleda da nisam šutnuo onu pravu i pretekao. Jer sutra dan je čovek poginuo radeći na tom kasetnim bombama, u naručju mu je eksplodiralo ne znam koliko tih bombi", ispričao je Života Jevtić, snimatelj RTS-a u penziji.

Tokom bombardovanja Raškog okruga povređeno je 105 građana, dok je 12 preminulo od posledica teškog ranjavanja. Pogođeno je više od 3.600 stambenih objekata, 12 škola, sedam zdravstvenih stanica, dva dečja vrtića i 24 privredna objekta. Oštećena je putna i železnička infrastruktura.