Brnabićeva i resorna ministarka obišle novu zgradu Palate pravde u Kragujevcu

Palata pravde u kojoj je, na više od 25.000 kvadrata, smešteno 11 sudova i tužilaštva. Zgrada ima više od 100 sudnica i kabineta, pisarnica ia arhiva u kojima će raditi 815 zaposlenih.

"Pokrivamo područje od grada Požarevca do Novog Pazara, 30 sudova je u našoj nadležnosti, čak i matematički strogo gledano, to je trećina naše teritorije", kaže  Aleksandar Blanuša, predsednik Apelacionog suda u Kragujevcu.

Ministarka pravde Maja Popović ističe da je preseljenje je bilo idealno bez i jednog odloženog predmeta, glavnog pretresa i ročišta. "Takođe, idealno je izveden prenos arhive i svih aktuelnih predmeta".

Dodala je da ovaj savremeno opremljeni objekat građanima pruža priliku da na jednom mestu efikasno, brzo i sa što manje troškova obave sve poslove za koje su nadležne institucije koje se nalaze u Palati pravde. 

Bolji uslovi za rad i najsavremenija tehnologija, nadaju se nadležni, smanjiće broj zaostalih predmeta i poboljšati efikasnost pravosuđa za 30 do 40 odsto.

"Dok stvaramo bolje uslove za rad pravosudnog sisterma ,obezbeđujemo da ljudi u sličnim zgradama širom Srbije kao i u ovoj zgradi mogu da rade svoj posao na najbolji mogući način, odgovorno i po savesti ne zazirući ni od koga i štiteći isključivo građne kao i red i zakon naše zemlje", poručila je premijerka Ana Brnabić.

 Brnabić je istakla da je mnogo urađeno u oblasti vladavine prava i sudstva, ali da ostaje i mnogo toga da se uradi.

"Potrebno je da se izmene zakoni u skladu sa izmenama Ustava, da se dodatno poboljša status ljudi u pravosuđu i obezbedi građanima efikasniji pristup pravdi", navela je premijerka.

Izgradnja Palate pravde počela je 2018. godine, a radovi su završeni u predviđenom roku.

Stara zgrada suda u centru Kragujevca, ostaje simbol grada i čuvar istorije, kako pravosudne, tako i nacionalne. Izgrađena 1904. prvobitno je bila sedište Vrhovne komande pod vođstvom Vojvode Radomira Putnika,koji je u njoj i doneo odluku o povlačenju srpske vojske preko Albanije. Zidovi tog objekta prvi su i 1915. čuli taktove Marša na Drinu Stanislava Biničkog.