Kako do protivpožarne dozvole za ugostiteljski objekat

Požari u kojima je u Beogradu izgorelo nekoliko ugostiteljskih objekata pokazali su da je glavni uzrok ljudski faktor, odnosno nepoštovanje propisa.

U požaru u kineskom tržnom centru u Obrenovcu nedavno su stradale dve osobe. Veliki broj ljudi, koji često i ne poznaju objekat u kojem borave, uski hodnici i strma stepeništa, mrak i buka, kuhinja u kojoj se sprema velika količina hrane, neki su od elementa koji utiču na ozbiljnost posledica ako izbije požar.

Da bi neki objekat dobio protivpožarnu saglasnost potrebno je da bude legalan i da su sve instalacije i oprema ugrađeni po propisima. Jedan broj vlasnika lokala kaže da je uvođenje protivpožarnih mera skupo i da procedura dugo traje.

"Objekat na kojem su sprovedene mere zaštite od požara kako treba najčešće nije nimalo skuplji od objekta na kojem nisu sprovedene mere", kaže Milan Ljubojević sa Elektrotehničkog fakulteta.

Ističe i da su ljudi nedovoljno edukovani, a probaju sami da urade nešto. 

Suština protivpožarnih mera je da spreči požare, a ako se nešto desi da se oglase alarmi, da se spreči širenje vatre i da se obezbedi evakuacija.

"Ponekad bude problema što i sam objekat koji treba da se adaptira u ugostiteljski objekat ima neke svoje probleme – nije rešena imovina, nije legalizovan, nije izgrađen kako treba. To su neki problemi koji mogu da uspore celu priču. Sigurno je najbrže početi sa odgovarajućem projektantskom kućom koja će to isprojektovati kako treba i proći ceo postupak u skladu sa propisima", dodaje Ljubojević. 

MUP daje saglasnost na projektovanje protivpožarnog sistema, a kada je objekat završen i na tehnički prijem za klubove, restorane i objekte veće od 2.000 kvadratnih metara.

"Svi ostali objekti slobodnostojeći, lice sa licencom koje poseduje adekvatnu licencu koje je dobilo od Ministarstva unutrašnjih poslova učestvuje u komisiji za tehnički prijem. Takođe, za ugostiteljske objekte manjih površina, a koji su u sklopu objekata druge namene – kao što su tržni centri, visoki objekti – MUP učestvuje u tehničkom prijemu tih objekata", objašnjava Nebojša Panić, zamenik načelnika u Upravi za vanredne situacije Beograda.

Ukazuje da imaju tri vrste kontrola – kontrola koja se planira godišnjim planom rada, vanredne inspekcije preglede prilikom nekih bitnih događaja ili bitnih datuma i po prijavama građana kada izlaze u kontrolu objekata. 

MUP godišnje kontroliše oko 1.000 objekata. Najčešći prekršaji su da ne postoji nikakva saglasnost, da oprema nije kontrolisana i da ima više plinskih boca nego što je dozvoljeno. U takvim slučajevima se podnose prijave, a o visini kazne odlučuje sud.