Zbornik SANU o Projektu Jadar, akademici ponovili ranije ocene

Jedan od recenzenata akademik Slobodan Vukosavić je istakao da treba očekivati sve veći pritisak investitora da minerale dobiju iz naše zemlje, što jeftinije i uz devastirajuće efekte, i ocenio da postoji velika opasnost od velikih, finansijski moćnih stranih kompanija koje utiču na odluke vlasti.

Potencijalni prihodi od rudarske takse u iznosu sedam odsto za očekivanu proizvodnju borata i litijuma u Jadru, po njemu, bili bi jednaki vrednosti prodatih malina kroz velikoprodajne cene na svetskom tržištu.

Kao recenzent ocenio je da su zaključci na osnovu brojnih radova da realizacija projekta Jadar vodi masivnoj devastaciji prostora, promeni predela, degradaciji biodiverziteta i voda, te raseljavanju stanovništva, prestanku poljoprivrednih aktivnosti i permanentnom riziku za okolna sela i Loznicu.

Istakao je da je prioritetni interes Srbije mora da bude suzbijanje zagađenja, održivo korišćenje prirodnih resursa, uz očuvanje životne sredine za sadašnje i buduće generacije.

Akademik Velimir Radmilović istakao je da je za projekat Jadar izostala remedijacija (revitalizacija), a kao razlog izostanka spomenuo je nemar ili nameru, dok je u pristanku države na samo rudnu rentu video dobrovoljni pristanak na kolonijalni status.

Ukazao je na to da je konzervativna procena vrednosti ruda bila 80 milijardi dolara i dodao da je sa jučerašnjim podacima za bor i litijum ukupna vrednost projekta "Jadar" sada 624 milijarde dolara.

Dodao je da projekte ne treba realizovati sve dok ne budu razvijene nove tehnologije, i izvestio da je sa Berklija nedavno objavljeno da postoji tehnologija koja podrazumeva manje iskopanog i jalovine, sa manje otpada koji se vraća u ležište.

"Za kapitalne projekte potrebno stručno telo sa nezavisnim ekspertima"

Ocenio je da je neophodno da vlast formira šire stručno telo sa nezavisnim ekspertima koje bi razmatralo kapitalne projekte.

Akademik Bogdan Šolaja osvrnuo se nizom komentara na stavove i podatke investitora i naveo da istorija Rio Tinta na ovim prostorima otvara i pitanje kako država Srbija štiti naučne podatke, jer je, kako tvrdi, ta kompanija dobila prethodne podatke koji su bili državno vlasništvo.

Za akademika Vladimira Stevanovića su Jadar i Rađevina, kako kaže, vredni pažnje i zaštite zbog vrednosti prirode, a posebno kao celina sa Tekerišem, Cerom odnosno istorijskim kompleksom iz Prvog svetskog rata.

Predsednik SANU akademik Vladimir Kostić podsetio je na tradiciju da većina aktivnosti ove institucije bude ovekovečena u pisanoj formi i dodao da je to način da se niko posle ne priseća šta se mislilo i govorilo, jer je sve ostalo zapisano. 

Kada je reč o ekološkim pitanjima, Kostić je podsetio da je SANU bio uključen i kada se debatovalo o niklu, mini-hidroelektranama, atomskim centralama i uglju, te da se u ovoj instituciji uvek čuju različita mišljenja, a da se SANU trudio da sive zone prekrije pitanjima na koje treba dati odgovor, što je ocenio kao doprinos kulturi dijaloga.

Istakao je da SANU govori šta je bio dužan da kaže, i precizirao da su trojica akademika koju su mediji predstavljali kao trojku iz SANU bili zamoljeni od SANU da kao najkompetentniji učestvuju u aktivnostima.

O pravnim aspektima Projekta "Jadar", komentarišući stručne radove iz Zbornika, govorio je advokat Sreten Đorđević.

Predstavljanje zbornika u zgradi SANU privuklo je značajnu pažnju stručne i druge javnosti, a prisutni su bili i vođe više ekoloških pokreta i organizacija.