Kako da srpski jezik dobije lajk ako samo skrolujete i šerujete

Kad rifrešujete sajt RTS-a, možete da skrolujete do vesti na partu preporučujemo, a zatim da je šerujete na svoj fid i dobijete lajkove.

Svi ovi strani izrazi koji paraju uši gotovo neprimetno ušli su u svakodnevni govor osvajajući ga. Mladi su ih najbrže usvojili iako znaju koje su domaće reči koje bi mogle da ih zamene.

Za muštuluk iz turskog ili auspuh iz nemačkog gotovo je nemoguće naći zamenu, jer su u govoru decenijama i vekovima. Za mlade pridošlice iz sveta tehnologije možda postoji alternativa.

"Postoje neke reči koje smo uspeli da prevedemo kao što su miš, ikonice, štampač, matična ploča, ali i dalje većina termina iz kompjuterske termininologije dolazi iz engleskog jezika i istiskuje možda čak i neke reči koje bismo mogle da koristimo kao zamenu za njih. Na primer mi danas češće koristimo pasvord umesto lozinku, e-banking umesto elektronsko bankarstvo, a mogli bismo da delujemo na to da se nađu neke odgovarajuće reči domaćeg porekla", smatra dr Slobodan Novokmet iz Instituta za srpski jezik SANU.

Odgovarajuća odbrana od ovih izraza ne postoji.

"Pre svega uticati na mlade putem školstva, medija, pravilno koristiti pre svega strane reči, ne mešati ih sa srpskim jezikom, ne stvarati neke hibridne forme i to je jedini način da se malo popravi stanje", ističe Novokmet.

Jezik opstaje ako se čuva i neguje, ali i stvara. Danas je to posebno izazovno, ali je moguće. I srpski jezik nije izuzetak – svaki bije svoju bitku da se ne iskvari i to protiv moćnog neprijatelja – lajkovali mi to ili ne.