Radio Beograd, kako se razvijao najstariji elektronski medij na Balkanu

Radio Beograd, najstariji elektronski medij na Balkanu, prvi put se oglasio iz radio-telegrafske stanice u Rakovici oktobra 1924. godine.

"U toj rudimentarnoj fazi, kada je osnovan Radio Beograd, odnosno radio-telegrafska stanica u Rakovici, sav program je izvođen uživo, iz studija, odakle je išla i muzika, povremeno sa ploča, ali neretko su i kamerni ansambli izvodili muziku uživo i svi ti zvuci su hvatani uz pomoć jednog mikrofona i prenošeni su preko radio-talasa", navodi radio novinar Ranko Stojilović.

S napretkom tehnologije, menjali su se i nosači zvuka.

"Vrlo brzo smo se sa ploča sa 78 obrtaja prebacili na savremenije ploče, kasnije na neke druge nosače zvuka poput magnetofonskih traka koji su i dalje u upotrebi i koje i dalje koristimo za snimanje radio-drama i često emitujemo radio-drame sa njih. Kasnije su došli i drugi nosači poput diskova, kompakt diskova, da bismo se na kraju prebacili na potpuno digitalno snimanje i izvorno digitalni zvuk", kaže Stojilović.

Zvuk je osnovno izražajno sredstvo radija i prenosi se putem elektromagnetnih talasa.

"Suštinski mi imamo da se na prvom koraku glas pretvori preko mikrofona u električni signal, taj signal nekakvim putevima stigne do radio-predajnika, e tu radio-predajnik uzburka elektrone u anteni koji naprave elektromagnetno polje koje se emituje u prostor. S druge strane, na strani prijema opet imamo antenu u kojoj sad to elektromagnetno polje uzburkava elektrone koji se nalaze u toj prijemnoj anteni i na osnovu tog načina pokretanja elektrona mi u stvari saznajemo onu informaciju koja se prenosi iz studija", objašnjava šef katedre za telekomunikacije i profesor ETF-a Aleksandar Nešković.

Otkrivanje radio-talasa išlo je postepeno i u tome su učestvovali mnogi naučnici i pronalazači.

"Jedan matematičar se igrao sa nekakvim formulama, to je jedan gospodin Džejms Klark Maksvel, koji je da bi napravio jedan kompaktan sistem jednačina, falio mu je jedan deo i rekao je, pa ovde mora da nešto postoji, tu mora da postoje radio-talasi. Pa tek posle toga, posle tih matematičkih jednačina je trebalo još 15 godina da gospodin Herc dokaže da to zaista postoji", kaže profesor Nešković.

Fundamentalni princip rezonancije - po dva električna kola na emisionom i prijemnom kraju - postavio je Nikola Tesla.

"1943. godine je vrhovni sud SAD patente dodelio i za radio-prostiranja Nikoli Tesli i on defakto, ako gledamo tu zakonsku stranu, na neki način je rodonačelnik cele ove struje", smatra profesor Nešković.

Radio je ostao veran tradiciji na kojoj je potekao, ali je iskoristio i prednosti interneta, digitalnih platformi i servisa. U Srbiji radio sluša preko dva miliona korisnika, a Radio Beograd je među najslušanijima.