Ko kupuje stanove u Beogradu

Prosečan kupac stana, ako ne računamo one koji nekretnine kupuju kao investiciju, jeste bračni par između 30 i 40 godina, sa jednim malim detetom.

"U 70 odsto slučajeva jedno od njih je zaposleno u državnoj službi, a drugo radi privatno, odnosno ima neki privatni biznis. Recimo da je to, što se tiče kreditnih kupaca, najčešća opcija. To je od 120.000 do 150.000 kredit, ranije je bilo od 70.000 do 100.000, sada je to do 150.000 evra. To je neki kredit, oko 500-600 evra rata na 25 ili 30 godina", kaže savetnik za investicije Milić Đoković.

Gotovinom plaćaju uglavnom stariji koji su prodali svoj veći stan radi kupovine dva manja, od kojih je jedan namenjen mladim članovima porodice. Stanove najviše kupuju ekonomisti, IT stručnjaci i zaposleni u bankarskom sektoru.

"Dosta ima kupaca iz medicinske struke – farmaceuta, medicinara, doktora. I dosta ima zaposlenih u državnim upravama, na fakultetima, gde su su plate sigurne i ozbiljne", rekao je Đoković.

Svaki četvrti stan se kupuje kao investicija jer je štednja kroz nekretnine najsigurnija. U Beogradu se sklopi oko 80.000 ugovora godišnje, tako da je 2021. prometovano više od dva milijarde evra. Mnogi kupci su iz inostranstva.

U Beogradu se godišnje sazida više od 30.000 stanova, a na kredit se kupuje tek trećina.

"Jako je interesantno da je prosečni iznos kredita u 2021. godini 48.000 evra. Ovo je iznos bez učešća. Učešće varira, minimum je 20 odsto, ali klijenti mogu da povećaju učešće. Prilično su pojednako rasprostranjene i žene i muškarci. Prosečna starost korisnika kredita u našoj banci je 38,5 godina, viša stručna sprema i zarada od 97.000 dinara", rekao je Dejan Vučinić iz OTP banke.

Građani su zainteresovani za kupovinu, ali se žale na visoke cene. Kažu da cene kvadrata luduju, te da plate to ne mogu da pokriju.

Uvođenjem notara su, zbog detaljne provere dokumentacije, na minimum svedene prevare. Svaki ugovor se unosi u registar, u koji je upisana svaka kupoprodaja od 2010. godine.

"Vršimo detaljne provere, nekih devet uvida u različite registre – počev od posebnog registra za promet nepokretnosti, zatim u APR, registar stvarnih vlasnika, u matične knjige rođenih, u list nepokretnosti, zatim vršimo pretragu sudskih zabrana", objašnjava Srbislav Cvijić, predsednik Javnobeležničke komore Srbije.

Za one koji planiraju da kupe stan i dalje nema dobrih vesti, jer su cene od Nove godine više za nekoliko procenata.