Beogradski atar – koliko prestoničke oranice doprinose poljoprivredi Srbije

Knez Mihailova, Kalemegdan, ali i njive, štale i voćnjaci. Sve je to Beograd. U Surčinu se obično gaje svinje, na Paliluli su mahom plastenici, a po obodima grada ima i nekoliko etno-imanja.

"Možemo da kažemo da u Lazarevcu imamo ratarstvo, pčelarstvo, ovčarstvo, Mladenovac je podeljen – deo je ratarsko-stočarski, deo voćarski, Sopot ima značajna stočarska domaćinstva, kao i ekspanziju dizanja zasada borovnice. Obrenovac ima i voćarstvo i stočarstvo i izuzetno velike povrtare. Grocka – 99 posto voćarstvo. Ritopek je najveći izvoznik trešnje", rekla je Milica Janković, direktorka PSSS Beograd.

Slaviša Matić iz Lazarevca je nastavnik matematike i fizike, a bavi se i ratarstvom od 2006. Površine koje obrađuje postepeno je povećavao i sada radi šezdesetak hektara. To je zahtevalo i nabavku nove mehanizacije. Za kupovinu manjeg traktora iskoristio je podsticaje Grada Beograda, pa je tako on dao 20, a Grad 80 posto novca.

"Ušteda za ovaj mali traktor je da se kupi veliki. Za pet godina je mnogo lakše isplatiti investiciju koja je mnogo veća nego što je investicija za ovaj mali traktor. Za pet godina uz moj rad bez problema mogu da isplatim i ovaj drugi traktor. Grad mi je pomogao da kupim i veći traktor s tim samim učešćem, što sam uštedeo na osnovu ovog malog traktora", naveo je Matić.

Gradska vlast povećala budžet za poljoprivredu 

Da Beograd ima perspektivu u proizvodnji hrane, pokazuje i činjenica da je budžet za poljoprivredu u poslednjih sedam-osam godina povećan sa 20 na 300 miliona dinara.

"Sto miliona je odvojeno za nabavku traktora, očekujemo 100 novih traktora u Beogradu gde će ljudima biti subvencionisano 80 posto iznosa za male traktore. Za mehanizaciju je odvojeno 30 miliona i tu se očekuje da stotinak ljudi dobije novac za mehanizaciju", kaže gradski sekretar za poljoprivredu Savo Pavičić.

Za voćarstvo i povrtarstvo je, navodi, odvojeno 45 miliona i to za nabavku protivgradnih mreža, plastenike, sistem za navodnjavanje, za ogradu.

"Za pčelarstvo smo odvojili rekordnih 35 miliona, a samo pre osam godina je bilo dva miliona koje smo jedva potrošili", kazao je Pavičić.

Poljoprivrednicima je pomoć potrebna prilikom podnošenja zahteva za podsticaje, ali im i te kako pomažu saveti za unapređenje proizvodnje.

Prednosti koje imaju beogradski poljoprivrednici 

Agroekonomista Mladen Pavlović kaže da beogradski poljoprivrednici imaju prednost što su blizu grada, jer je Beograd veliko tržište i lakši je način da se plasira i proda to što proizvedu. 

"Kod nas imate i proizvodnje koje pokrivaju i 100-200 hektara, dok u nekim krajevima Srbije je manja proizvodnja, sami ti procesi proizvodnje su drugačiji. Manja je površina i to zna da oteža sticanje nekih ekonomskih rezultata", kazao je Pavlović.

Slaviša Matić ističe da su se cene žitarica uvećale.

"Možda su pre došle na neki realni nivo, ali su više nego što su bile, ali su zato cene pogotovo đubriva su astronomske. Tri puta su veće nego prošle godine. Odnos cene đubriva, semena i žitarica koje proizvodimo su na klackalici da imamo neku računicu. Ali kažem, moraju da se rade veliki površine, da bi se ostvarila neka finansijska dobit", kazao je Matić.

U Beogradu ima i 26.000 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta koje se daje u zakup. Da do njega zaista dođu pravi poljoprivrednici, brinuće i gradska poljoprivredna inspekcija koja uskoro treba da bude osnovana. Ona će kontrolisati knjige polja, sprečavati paljenje žetvenih ostataka, brinuti da se otpad ne baca po njivama.