Zanati zapali u plan C, koja zanimanja mogu da donesu siguran posao i dobru zaradu

Privreda se oporavlja, to potvrđuju i podaci iz prošle godine o rastu broja oglasa za posao. Na portalu "Poslovi infostud", u ponudi je bilo čak 61 odsto više oglasa u odnosu na 2020. godinu. Poslova je sve više, ali je zato kandidata sve manje.

Miloš Turinski iz Infostuda rekao je gostujući u Jutarnjem programu RTS-a da je u godinama pre pandemije bio stabilan rast oglasa za posao iz godine u godinu koji je uvek iznosio od 30 do 35 odsto, što je merodavniji podatak i da na osnovu toga zaključimo da privreda stabilno raste.

"Godinu smo završili rekordno sa preko 67.000 oglasa za posao. Sa druge strane naše tržište postaje sve deficitarnije, a borba za kadrovima sve veća" istakao je Turinski.

Prema njegovim rečima, prosek onih koji konkurišu za svaki posao od ovih 67.000 je 57, dok je proteklih godina taj broj bio i 100.

"Kandidata na tržištu je sve manje i borba za stručnim kadrovima je sve veća" naveo je dodajući da ljudi više neće da konkurišu kod bilo kog poslodavca.

Naveo je primer, da ako imate 100 oglasa za posao, a 10 nude dobre uslove i visoku zaradu, svi će konkurisati kod ovog poslodavca koji nudi bolje uslove.

"Kada pričamo o Srbiji najtraženiji je sektor trgovine i prodaje i od strane poslodavaca, ali i od strane kandidata. Prošle godine se najviše tražila administracija, IT, mašinstvo, elektrotehnika. Ali tražile su se pozicije poput magacionera i vozača", napomenuo je Turinski.

Kako je rekao, ako pogledamo šta su poslodavci najviše nudili, a sa druge strane gde su kandidati najviše konkurisali, podudaraju se želje.

"Srbija postaje deficitarna, uvozimo već radnu snagu. Sem IT gde će deficit vladati i narednih pet godina i zanati su deficitarni, kuvari, konobari. Na tržištu nema ni frizera, automehaničara, stolara", napomenuo je.

Sudeći po onome što se na početku godine vidi, ističe da će i 2022. godina biti dosta dobra za sve građane koji traže posao.

Savetovao je i mlade i roditelje da se dobro informišu pri izboru zanimanja.

"Zanati su zapali u neki plan B, pa i C. Mladi ne žele da se bave ovim zanimanjima jer misle da nisu dovoljno vredna. Međutim, to su zanimanja koja mogu da im donesu budućnost, stabilan i siguran posao, a i visoku zaradu", rekao je Turinski.

Napomenuo je da smo godinama učeni da treba da se završe fakulteti kako bi se lakše došlo do posla, a situacija je sada suprotna, više se traže kadrovi sa srednjom stručnom spremom nego sa višom ili visokom stručnom spremom.