Gujon: Srbima na KiM potrebna solidarnost i ispružena ruka koja će im pokazati da nisu sami

Arno Gujon ističe da je uvek kompleksno organizovati konvoj, pogotovo iz Francuske i pogotovo u vreme pandemije koronavirusa, ali da su i ovaj put, 17. godinu zaredom, uspeli da dođu do najugroženijih i da podele humanitarnu pomoć koja je prethodnih meseci prikupljena u Francuskoj.

"Ove godine je jedan deo volontera bio na Kosovu i Metohiji i delio od sela do sela humanitarnu pomoć, a drugi deo je bio u Raškoj oblasti. Imao sam priliku da idem s njima. Već tri godine mi je zabranjen ulazak na Kosovo, ali mogao sam po brdovitim selima iznad Novog Pazara da isporučim šporete, igračke, školski pribor i rančeve deci i ljudima kojima je pomoć potrebna", kaže Gujon.

Ističe da je ljudima potrebna i solidarnost i ispružena ruka koja će im pokazati da nisu sami i da ima u Francuskoj i u svetu ljudi koji misle na Srbe na Kosovu i Metohiji i žele da im daju konkretnu podršku.

"U razgovoru s ljudima sam zaključio da im je pored materijalne potrebna i moralna podrška. Sećam se svog prvog humanitarnog konvoja 2005. godine, kada sam imao 19 godina. Tada su nam govorili da dođemo opet i u slučaju da nemamo ništa da im poklonimo. Danas, 17 godina kasnije, poruka je nažalost ista, jer se ni situacija nije mnogo promenila, i te kako je teška i napeta", naglašava Gujon.

Navodi da je 2021. godine, u odnosu na prethodnu, bilo 50 odsto više napada na Srbe sa Kosova i Metohije.

"U mnogim mestima na Kosovu i Metohiji ne možete da govorite na srpskom jeziku, ne možete da slavite Vaskrs u Đakovici, stalno organizuju neke demonstracije. Meni su zabranili ulazak na Kosovo 2018. godine, kao i mnogim drugim humanitarcima koji pomažu Srbima i drugim ljudima u enklavama koji govore istinu o patnji srpskog naroda koja traje već 22 godine", kaže Gujon.

"Natalitet cilj broj jedan cele Evrope"

Arno Gujon, koji je i direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, kaže da se do oktobra prošle godine 92.300 ljudi vratilo u Srbiju.

"Videli smo još na samom početku pandemije gužve na granicama – ljudi koji nisu imali rešen status i zdravstveno osiguranje u zemljama gde rade videli su da im je sigurnije i bolje da budu u Srbiji pored svojih porodica", smatra Gujon.

Kaže da od 2015. godine traje taj trend – vraćaju se i ljudi koji su radili ili studirali u inostranstvu i tamo imali sve što im je potrebno.

"Ako Srbija uspe da nastavi s tim trendom povratka naših ljudi iz inostranstva, to će i te kako mnogo značiti u ekonomskom i demografskom smislu", ističe Gujon.

Napominje da je demografska slika i natalitet cilj broj jedan, ne samo Srbije već i cele Evrope, koja stari.

"U 21. veku mnogo toga će se vrteti oko demografije. Bogate zemlje, ako ne uspeju da reše svoj demografski deficit, imaće ogromne probleme u budućnosti. Siromašnije zemlje, poput Srbije, ako uspeju da reše demografski pad, imaće svakako bolju budućnost. Zato je važno da napravimo sistem i ambijent u kojem će ljudi sami imati želju da se vrate", naglašava Gujon.

"Širom sveta otvorene 23 škole srpskog jezika"

Gujon kaže da sa ljudima u dijaspori rade na očuvanju jezika, identiteta i kulture.

"Ako sačuvamo jezik, identitet i kulturu u dijaspori, onda postoji mogućnost da se ljudi jednog dana vrate u Srbiju i da žive zajedno s nama ovde", ističe Gujon.

Navodi da su prethodne godine, širom sveta, otvorene 23 dopunske škole srpskog jezika i da preko 800 dece uči srpski jezik u njima.

Gujon već u sredu sa ministrom Nikolom Selakovićem putuje u Čikago, gde će sa Srbima dočekati Badnje veče i Božić.

"To je poseta na najvišem nivou. Ministar Selaković ide da se sretne sa ljudima iz dijaspore i to je njima poruka da ih ne zaboravljamo i da brinemo o staroj dijaspori koja živi u Americi već duže od jednog veka", kaže Gujon.