Počelo je skijanje - svi treniraju prvu pomoć, a Gorska služba je radi i primenjuje na terenu

Počela je skijaška sezona na Kopaoniku, a Gorska služba spasavanja pokriva rad svih skijališta u Srbiji: Kopaonik, Zlatibor, Staru planinu, Divčibare. Srđan Paroški iz Gorske službe je istakao da služba ima puno iskustva u radu sa povređenim i izgubljenim skijašima. Savetuje im da se uvek pripreme i aktiviraju, provere opremu i prilagođavanje svog skijaškog znanja prema stazama na koje idu.

Počela je ski sezona na Kopaoniku a to znači da je i prvi radni dan za Gorsku službu spasavanja na toj planini.

Srđan Paroški kaže za RTS da su volonteri Gorske službe na terenu kao i prvog dana, davne 1981. godine, kada je otvoreno skijalište na Kopaoniku.

"U ovom trenutku pošto skijalište ne radi punim kapacitetom dežuramo u nešto manjem sastavu, imamo pet spasilaca i vozača motornih sanki. Kada je rad skijališta u punom obimu imamo 13 angažovanih spasilaca samo na Kopaonikua na ostalim skijalištima 21 čoveka menjamo u turnusima na po sedam dana", precizirao je Paroški.

I sa Kopaonika za RTS je potvrdio spasilac Marko Selaković da se skijaši već okupljaju. Poručio je da su telefoni Gorske službe uvek dostupni za sve skijaše i da su tu za sve kojima je pomoć potrebna.

"Mi smo podeljeni na više reona dežuraju po dva spasioca. Ukoliko se neko povredi mi dolazimo do njega, i motornim sankama ga transportujemo do trauma centra a ukoliko je neophodno koristimo i spasilački čamac", rekao je Selaković.

Paroški je naglasio da služba ima puno iskustva u radu sa povređenim skijašima i borderima i da je to, kako je rekao jednostavno takva priroda sporta.

Godišnje preko 1.000 intervencija

Dodao je da imaju preko 1.000 intervencija preko godine i da su spasioci vrhunski obučeni za pružanje prve pomoći u vrlo specifičnim uslovima.

"Svi treniraju prvu pomoć a mi je zapravo radimo i primenjujemo na terenu. Razlozi su raznorazni, ljudi precene svoje fizičke sposobnosti, nisu spremni, neadekvatna oprema, ne obrate pažnju ni na vremenske uslove, imamo i slučajeve gubljenja tako da su razni razlozi zbog kojih nas ljudi zovu u pomoć a mi sve to adekvatno rešavamo", naglasio je Paroški..

Savetuje i da se skijaši i borderi uvek pripreme i aktiviraju, provere opremu i prilagođavanje svog skijaškog znanja prema stazama na koje idu.

Naveo je i da Gorska služba dosta ulaže u opremu s obzirom da su dobrovoljna, neprofitna organizacija koja nema sistemsko budžetsko finansiranje, tako da i opremu obezbeđuj u sami kroz donatorske, sponzorske ugovore i razne evropske projekte .

"Nove tehnologije su dosta dobrog donele ali je to mač s dve oštrice. Moderni telefoni dosta dobro rade ali problem su baterije u uslovima u kojima mi radimo, planine, sneg , led... Jedna akcija može traje od par sati do čitavog dana a ozbiljnije i do tri, četiri dana", objasnio je Paroški.

Podsetio je da sledeće godine služba slavi 70 godina postojanja, i da je od osnivanja 1952. godine preko 1.000 ljudi, volontera prošlo obuku.

Danas, kaže imaju oko 350 spasilaca, nisu svi aktivni, negde oko 250 ljudi overi licencu da bi moglo da radi u toku godine.