Gde je zapelo sa borbom protiv korupcije na lokalu

Od 145 gradova i opština, 87 je uspešno napisalo antikorupcijski plan. U Agenciji za sprečavanje korupcije kažu da to, ipak, ne znači mnogo ako nema ko da nadzire da li se postupa po njemu.

Ključ je, zato, u nezavisnom telu sastavljenom od građana i stručnjaka sa integritetom. Po pravilima, ono je napravljeno tek u 24 lokalne samouprave.

Konkursi su nekada nedovoljno vidljivi ili nema obaveze da se članovima tela plati za rad, navode u Agenciji.

Nameće se pitanje ko je spreman da za džabe ili za male pare preuzme velike obaveze i još rizikuje da se zameri vlasti u svojoj sredini kada kaže da nešto ne rade dobro.

Maja Petrović iz Agencije ističe da su same brojke pokazale da se taj preventivni mehanizam nije pokazao najuspešnijim. Dodaje i da treba da budemo oprezniji kod primene pozitivnih rešenja kada ih preuzimamo i ugrađujemo u naše javne politike.

"Lokalni antikorupcijski plan je uveden kao javna politika u Republiku Srbiju po ugledu na planove koje sprovode velike metropole, tipa Sidneja i Amsterdama, a mi smo ih zadali kao meru koju treba da izvrše i najsiromašnije i najmanje jedinice lokalne samouprave u Srbiji", kaže Maja Petrović.

Ko može, a ko ne 

Ima malih opština koje su posao završile i velikih gradova koji nisu odmakli dalje od početka, primećuje Biro za društvena istraživanja.

"Poenta je da mi imamo jednu vrstu nespremnosti lokalnih samouprava da razviju svoje sisteme odgovornosti, transparentnosti i, što bi se reklo, polaganje računa. To je jedan deo, postoji deo lokalnih samouprava koje prosto to žele, a nemaju resurse, i postoji deo lokalnih samouprava gde kalkulantski duh i komformizam prema aktuelnom stanju korupcije je toliki da ne želi da pruži šansu i podršku onima koji žele da se bore protiv korupcije", kaže Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja.

Svoj ugao daje i Savez gradova i opština.

"Ono što je uočeno na terenu, to je da nije u pitanju nedostatak volje na strani lokalnih samouprava, nego često nedostatak kvalitetnih kadrova u upravama da vode ovaj postupak", ističe Đorđe Staničić iz Stalne konferencije gradova i opština.

Može li crna lista da pomogne 

Pored podrške gradovima i opštinama u pravljenju antikorupcijskih planova i foruma, Birodi se zalaže za uvođenje sistema kažnjavanja i nagrađivanja. Pošto sankcije za sada nisu predviđene, posegli su za crnom listom.

"Ključni domet jeste da se uspostavi sistem javnog ukazivanja na one koji ne ispunjavaju obaveze koje su deo našeg puta ka EU, mi ćemo s ovom listom ići i prema institucijama EU, i prema državnim organima", kaže Gavrilović.

Država je na svoj način odgovorila na uočene poteškoće - nedavno je usvojila Operativni plan za sprečavanje korupcije u oblastima od posebnog rizika, ističu u Agenciji.

"Sada će se u ovom Operativnom planu aktivno uključiti i predstavnici gradova i opština, jedinica lokalne samouprave, i analizirati zbog čega postojeći alati nisu dali rezultate, znači idemo od jedne analize do optimalnog rešenja koje će biti primenjeno u jedinicama lokalne samouprave. Ne mora da znači da će u svim jedinicama lokalne samouprave biti identični antikorupcijski mehanizmi", kaže Petrovićeva.

Sagovornici RTS-a su, međutim, saglasni da je recept za prevenciju korupcije saradnja.

"Da se građani, nevladin sektor i mediji uključe u te procese kada ih povede lokalna samouprava, koja i treba konačno da to sve zajedno radi, ali ne može sama", kaže Staničić.

Ostaje da Srbija preduzme nedvosmislene i odlučne korake za sprečavanje i suzbijanje korupcije, navodi se u najnovijem izveštaju Evropske komisije.