Kako da Srbija spreči gašenje malih gazdinstava i ne ponovi grešku Hrvatske

Put ka unapređenju poljoprivrede sredstvima iz pretpristupnih fondova Evropske unije zahteva dobro osmišljene projekte i način na koji će se u tržišnu utakmicu ući sa specijalizovanim proizvodima i to, pre svega, onim koji će biti konkurentni. Prednost Hrvatske koja vrlo lako može da bude i karta na koju treba da igra Srbija, jesu certifikovana i organska proizvodnja.

Preteran a jeftin uvoz, slaba potrošačka snaga, stavljanje poljoprivrede u negativan kontekst, doveli su u Hrvatskoj do pada proizvodnje u gotovo svim sektorima. Zato su proizvođači morali da traže nove puteve ka uspehu.

Željko Mihalić iz Gorskog Kotara je svoju organsku proizvodnju goveđeg mesa proširio i uspešno zatvara projekte sredstvima iz fondova.

"Puno robe dolazi danas od članica EU i cene su nerealno niske i mi smo na početku videli da nemamo nikakve šanse u tom ratu. Naša ciljna grupa su bili malo bolje stojeći ljudi", kaže Željko.

Tedi Kijavaloni je ušao u organsku proizvodnju maslinovog ulja. Danas ima više od devet hiljada stabala i sarađuje sa oko 30 poljoprivrednika u Vodnjanu i okolini. Proizvod izvozi u 23 zemlje.

"Ako želite kupiti uljaru, ona košta barem tri puta više zato što postoje fondovi. Znači vi bez fondova EU ne možete funkcionisati. Ako mislite ući u tu priču sa našim balkanskim mentalitetom, nećete moći, znači nema muljanja", ističe Tedi Kijavaloni.

Bez sredstava iz fondova, hrvatska gazdinstva ne mogu da funkcionišu kao poljoprivredno društvo unutar Evropske unije. Godišnje, više od 750 miliona evra Hrvatska izdvaja za poljoprivredu.

Primer dobre prakse je Italija, koja je udruživanjem, specijalizacijom proizvodnje i brendiranjem ostvarila veliki uspeh, kao i Austrija, koja je svaki četvrti hektar preorijentisala na organsku proizvodnju.

"Moramo se specifikovati za visokokvalitetne proizvode i za specifične sektore kojih u Evropi nema. I nekoliko visokodohodovnih, odnosno nadgradnje, ekoloških, čak biodinamičke proizvodnje", ukazuje Mladen Jakopović, predsednik Hrvatske privredne komore.

Certifikovana i organska proizvodnja najveća je prednost, mada u Hrvatskoj priznaju da su zakasnili za opstanak tradicionalne proizvodnje kako se ne bi ugasila mala gazdinstva.

"Ne smete dozvoliti to što se sada događa u Hrvatskoj, da nemamo dovoljno silosa, da nam pšenica izlazi iz zemlje, a opet kupujemo hleb. To treba raditi sada iz pretpristupnih fondova da imate dovoljno skladišnih kapaciteta da napravite dovoljno preradbenih kapaciteta", dodaje Jakopović.

Certifikovana i organska proizvodnja, potpomognute strukturnim fondovima u poljoprivredi Evropske unije, mogu da budu adut Srbije u obezbeđivanju sigurnih prihoda, održive privrede i konkurentne proizvodnje.