Matični broj vlasnika štiti imovinu – ko će morati na šalter Katastra

Do kakvih zabuna i neprijatnosti može dovesti to što u svim prijavama parcela u Katastru nema matičnog broja (JMBG). Ko će sve morati na šalter Katastra, iako ima uknjiženu nekretninu na svoje ime i koliko će to da košta.

Često se dešava da su u Katastru kao vlasnici različitih nepokretnosti upisani građani koji imaju isto ime i prezime, pa i ime roditelja.

To se može zloupotrebiti, ako među podacima u Katastru nema matičnog broja. Može se čak desiti da neko upiše hipoteku na tuđu nepokretnost. Jedinstveni matični broj štiti imovinu, kažu u Katastru, a građani brzo i lako mogu saznati da li je upisan.

"Na našem portalu, pošto je to digitalni katastar, može da uđe na parcelu njegovu i tamo mu piše da li je lice upisano sa matičnim brojem ili nije. On pravi razliku što se tiče vlasnika nepokretnosti, jer je samo on jedinstven i neponovljiv je", objašnjava Mitar Trbović, načelnik odeljenja u Republičkom geodetskom zavodu.

U Katastru je zavedeno skoro 19 miliona parcela i trenutno upisano više od 800.000 nepokretnosti pod hipotekom. I zbog toga je važno proveriti da li je matični broj upisan.

"Ko utvrdi preko portala da nema matični broj, može da podnese zahtev službi za Katastar nepokretnosti sa očitanom ličnom kartom ili fotokopiranom. Taksa za upis je 550 dinara", dodaje Trbović.

Prema zakonu, svaki vlasnički list mora da sadrži matični broj vlasnika, ali mnogi podaci preuzeti su iz starih zemljišnjih knjiga i tapija.

Rok za upis matičnog broj u vlasnički list ne postoji, a svi oni kojima nedostaje, mogu da ga upišu odmah ukoliko žele, ili kada budu nešto kupovali ili nasleđivali.