Ozakonjenje objekata – da li je rešenje vraćanje na stanje pre 6. juna 2020.

U opštinskim fiokama na ozakonjenje čeka oko 450.000 predmeta u gradu, od 66.000 legalizovano je 410.

Gostujući u Beogradskoj hronici, Nemanja Stajić, sekretar Sekretarijata za poslove ozakonjenja objekata, kaže da odnedavno rade punim kapacitetom.

"Imamo više problema, identifikovali smo ih, prvi problem je bila korona, osam meseci nismo primali stranke", kaže Stajić.

Očekivalo se da će, kada poslovi ozakonjenja pređu u nadležnost opština, građanima biti lakše, ali izgleda da je, umesto olakšanja, to donelo zastoj.

"Dogodilo se to da je Ustavni sud 6. juna 2020. godine ukinuo glavnu odredbu zakona koja je bila žila kucavica: da nije bilo potrebno pribavljati saglasnost suvlasnika sa parcele. Po mojoj proceni, to je ukočilo sam proces ozakonjenja, kako u gradu tako i u gradskim opštinama", rekao je Stajić.

Šta je izlaz, rok je kratak za toliki broj predmeta

Prema njegovim rečima, rešenje je iz perspektive nekog ko se praktično bavi tim, vraćanje na ono što je bilo pre 6. juna, jer je to "glavna kočnica".

"U Zakonu stoji da je Zakon javni interes Srbije, u članu 2 – ovo nije prvi zakon koji Ustavni sud poništava kao ništavan zbog odredaba koje su postojale, s druge strane mora da sagleda šta su problemi građana na terenu", rekao je Stajić.

"Ako je problem nelegalne gradnje nastao u ratovima 90-ih, prilivom naših sugrađana koji su morali da odu sa svojih ognjišta a nisu imali mogućnost da sagrade bilo kako nego na ovaj način, onda iz te perspektive to treba posmatrati i omogućiti svakom kao što je bilo do 6. juna – da na jedan brz, jednostavan i jeftin način dođe do uknjiženja nekretnine i do sticanja pravne sigurnosti u državi u kojoj pokušavamo to da uvedemo, jer pre toga to nije postojalo", rekao je on.

Stajić podvlači da su brojevi alarmantni, ali to je nasleđe prošlosti.

U konkretnom slučaju objašnjava da je zakonodavac Ministarstvo građevinarstva, infrastrukture i saobraćaja – oni procenjuju na osnovu brojeva koji dolaze iz cele Srbije da li je taj zakon potreban ili nije.

"Iz perspektive nekog ko se bavi tim, mi moramo da se vratimo na stanje pre 6. juna. Nismo formalno predlagač već neko ko ima poverene poslove ministarstva i sprovodi to, problem smo identifikovali", kaže Stajić.

Smatra da je problem i motivacija ljudi, većina se ne ozakonjuje jer se plaše da će plaćati porez na imovinu, a ne postoje ni sankcije.

Poslednji događaji su pokazali da u opštinama, kada je legalizacija u pitanju, ima prostora za mahinacije. Kako to može da se spreči?

"Kada sprovodite zakon, ako se neko dugi niz godina bavi ozakonjenjem, oni nemaju motiv da ozakone. Motiv svih nas je da pomognemo građanima, oni su nas delegirali, da im pomognemo da na što kraći i brži način dođu do rešenja dnevnih problema", rekao je Stajić.

Smatram da je ljudima to važna tema, govorim o desetinama i stotinama hiljada u Beogradu i šire, ali moramo da i sagledamo kako da to rešimo, Grad je bio aktivno uključen u izmenu ili donošenje novog zakona ako se za to oseti potreba, rekao je sekretar.

Sudbina objekata koji ne mogu da budu legalizovani

Stajić kaže da je oko jedan procenat takvih objekata. "Imali smo situaciju kod 'Beograda na vodi', preko rekonstrukcije Slavije, Ruzveltove ulice – niko nije ostavljen na ulici", podseća Stajić.

Stajić je rekao da je pre mesec dana počeo prijem stranaka u Gradsku upravu.

"Bavimo se ljudima koji žele da ozakone objekte i rešavamo predmete koji ispunjavaju zakonske uslove, u periodu do korone bilo je 200 objekata i prihodovali smo preko 170.000.000 dinara do juna, nadam se da će popuštanjem mera doći do ubrzanja i masovnijeg pristupa problemu", zaključio je Stajić.