Čučanje i zakopavanje u zemlju nas neće spasiti – kako se najbolje zaštititi od groma

Najnoviji slučaj udara groma u Srbiji dogodio se pre nekoliko dana na Pešteri kada je poginuo dečak. Statistika pokazuje da su udari groma u našoj zemlji najčešći u planinskim predelima i to čak četiri puta češći nego na području Vojvodine, rekao je profesor Milan Savić.

"Povećana visina privlači udar groma i treba naći zaštitu u vidu višeg objekta. Ako čučnemo to može da pomogne, ali ne mnogo. Ako postoji šumarak bolje je tamo se skloniti nego ostati na livadi. Treba da nađemo zaštitu tako da ne budemo najistaknutiji", objašnjava profesor Savić.

Ističe da je najbolje da se sklonimo u automobil, ako smo im u blizini, jer ima efekat Faradejevog kaveza.

Grad je relativno zaštićen sa visokim zgradama, tako da hodanje ulicama po gradu nije opasno, dok je na selu drugačije, jer je čovek uglavnom na otvorenom i nezaštićen.

"Ako vidite gromonosni oblak treba da se sklonite. Udar groma je vezan za jake kiše koje ne mogu da se pojave iz vedra neba, pa ni grom. Grmljavine su češće u popodnevnim satima kada se zemlja zagreje i isparenja idu gore", navodi profesor Savić.

Mobilni uređaji ne doprinosi privlačnom dejstvu groma, jer su ta zračenja neutralna i nemaju uticaj, kaže profesor elkektrotehnike.

"Još jedna zabluda je da osobu koju je udario grom treba zakopavati u zemlju. To je možda i najveća zabluda, jer ako to uradite praktično ćete usmrtiti čoveka". istakao je profesor Savić.

Posebno je opasno nalaziti se u blizini usamljenog stabla u toku grmljavine.

"Zašto je drvo opasno? Ako je visoko recimo 30 metara ono će skupljati sve u prečniku tri puta većem od svoje visine. Taj električni i toplotni efekat dovodi do takozvane eksplozije stabla zbog čega je opasno biti u njegovoj blizini", rekao je za RTS profesor elektrotehnike Milan Savić.