Kako pomoći ženama na selu da progovore i prijave nasilje

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti i pet nevladinih ženskih organizacija dobile su ukupno 27 miliona dinara za borbu protiv nasilja nad ženama u seoskim sredinama. To je deo projekta "Unapređenje bezbednosti žena u Srbiji", koji finansira ambasada Norveške, a sprovodi MUP i organizacija Ujedinjenih nacija za žene. Koliko je važno pomoći ženama na selu da progovore i prijave nasilje upozorava broj od četiri ubijene žene od početka godine.

U mnogim selima i dalje su uloge podeljene na muške i ženske. Nema sumnje da su u toj podeli žene umnogome na gubitku – bez stalnog zaposlenja, bez imovine na svoje ime, penzije, a one koje trpe nasilje o tome ćute.

"Niko ih ne pita šta su njihove potrebe, one moraju da rade sve dok mogu da idu. One često trpe zanemarivanje, često trpe nasilje i od članova porodice trpe nasilje i od drugih u okruženju, a da te pojave ili ne prepoznaju ili ako ih prepoznaju sram ih je, stid ih je, sramota da traže pomoć", kaže Nadežda Satarić iz NVO Snaga prijateljstva "Amiti".

Radmila Gujaničić iz Ženskog centra Užice ukazuje da žene na selu imaju mnogo manji pristup institucijama i ustanovama socijalne zaštite od žena u urbanim sredinama.

Iskustvo ženskih NVO u borbi protiv nasilja je dragoceno. Učestvovale su i u izradi nedavno usvojenog Zakona o rodnoj ravnopravnosti i nove Strategije za borbu protiv nasilja. Država ih prepoznaje kao partnera u toj borbi, a njima je potreban novac za rad na terenu i usluge za žene žrtve.

"Država sprovodi rodno odgovorno budžetiranje i ono ima upravo za cilj da se u budžetima koji zaista nikad nisu dovoljni u odnosu na potrebe, prepoznaju potrebe žena u situaciji nasilja i da se prepozna da su ženske NVO, te koje su ključne, da obezbede vezu između žena u situaciji nasilja i državnih institucija", kaže Milana Rikanović, direktorka organizacije "UN Women" u Srbiji.

Jedna osnažena žena nekada može značiti osnaženo celo selo

Jorn Jelsta, ambasador Kraljevine Norveške u Srbiji, kaže da je potrebno menjati kulturološka shvatanja.

"To je stvar percepcije žena, poštovanja žena, osnaživanja žena. Moram da kažem da čak i ako donosimo zakone, nismo završili posao. Mora se menjati odnos celog društva", kaže ambasador.

Iz nasilja lakše izlazi ekonomski nezavisna žena. To je i jedan od razloga da novac koji je dobila poverenica za zaštitu ravnopravnosti uloži u ekonomsko osnaživanje žena na selu.

"Kada osnažite jednu ženu, to utiče na osnaživanje čitave porodice, jedna osnažena žena nekad može značiti osnaženo celo selo, a kako se to odražava na makroekonomiju zemlje, mogli bismo pričati naširoko", kaže Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti.

Ima žena koje nikada nisu izašle iz svog sela. Prvi put, za njih će organizovati putovanje u neku od zemalja EU, najverovatnije Portugaliju, da upoznaju tamošnja sela i život žena u njima.