уторак, 04.05.2021, 13:00 -> 19:06
Извор: РТС
Vakcinacija dece, ishrana beba, uvođenje mlečnih formula – saveti gastroenterologa Perišića
Do jeseni i početka nove školske godine u svetu bi mogla da počne vakcinacija dece od 12 do 16 godina, a farmaceutske kompanije vakcinu protiv kovida za još mlađe, najavljuju početkom sledeće godine. Sve kompanije koje imaju vakcinu za odrasle započele su klinička ispitivanja za mlađe od 16 godina i ta granica se već spustila i do beba od šest meseci. Vojislav Perišić gastroenterolog za RTS otkriva dilemu roditelja da li bi zbog toga trebalo da se raduju ili da strahuju.
Vojislav Perišić je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, istakao da se pridržava britanskog stava, a to je da je od 14. godine života stav prema deci isti kao i prema odraslima.
Postavlja se pitanje šta s decom ispod 14 godina.
"Neki Englezi kažu – hajde da uzmemo decu koja su preko 40 kilograma, zbog telesne reakcije na vakcinu. Dok se to ne utvrdi tačno, reakcija, antitela, angažovanost odgovora tela, postvakcinalna reakcija, da se kreće u vakcinaciju ne može", upozorava Perišić.
Dodaje i da će studije biti veoma velike, opsežne i da roditelji mogu biti zabrinuti.
Međutim, kako napominje, dok se sve to ne fiksira, po Englezima, za decu od 14. godine mogu da budu kliničke studije gotove, pa da se vidi koja će deca biti izuzeta iz tog programa.
Naveo je i da po britanskim stavovima, internisti leče decu od 14. godine, i da se to dete tretira kao odrasla osoba, a da opet pedijatri mogu da leče decu i do 26 godina.
"U funkcijskom smislu, deca od 14 do 16 godina su odrasle osobe, znači pre 14, pre 12. godine pre adolescentnog perioda, to je taj delikatni period koji ćemo videti kako će ići u smislu procesa poziviteta i postvakcinacione reakcije", rekao je gastroenterolog.
Naveo je i da su procenti obolevanja dece veoma mali, od dva do tri posto.
"Deca kao uzrok prenošenja su mala, a kao rezervoar virusa da. Deca do tri meseca meseca eliminišu kovid svojom stolicom, ali kvantum virusa po jedinici stolice je veoma mali, znači i infektivnost tog materijala je veoma, veoma mala", objasnio je Perišić.
Misli da će se vakcinacijom dece značajno umanjiti virus, međutim, nestati neće, kao što nijedna zaraza neće tako lako da nestane.
Kada i koje namirnice uvoditi bebama
Doktor je istakao da je već kodifikovano kada uvoditi deci, kako je rekao "pod znakom navoda" te namirnice koje su opasne.
"Američka akademija za pedijatriju kaže da crvena voća od četvrtog meseca nisu opasna, maline, jagode, a kod nas je do šestog meseca, dalje žitarice. Kod nas pedijatri neće da savetuje pre šestog meseca, a one se uvode u četvrtom mesecu. To je vezano za upoznavanje ukusa i dostignutim navikama, prevenciji dijabetesa i gojaznosti", pojasnio je Perišić.
U tom smislu, kaže, nema limitacije, ako nije bilo alergija u porodici, mlečna formula može već u petom mesecu, crveno voće i povrće, žitarice i, naravno, žumance.
Ukazao je da do četvrtog meseca deteta traju depoi gvožđa u jetri i da posle toga nestaju.
"Kako ćemo ih uneti, znači to je žumance suplement gvožđa za dečju jetru. Znači od petog meseca žumance apsolutno da, i tu nema nikakvih opasnosti. Koliko žumanaca? Ja se pridržavam engleskog pravila jedno jaje dnevno, od četvrtine, trećine, polovine u roku od par dana to je sve", preporučuje doktor.
Bebe koje ne vole mleko
Doktor je objasnio i situaciju kada bebe neće da jedu mleko. Reč je o infantilnoj anoreksiji, beba neće ništa da jede.
"Problem je u tome jer je razvitak disenacije različitih ukusa veoma brz tako da je beba u drugom mesecu kao da je u osmom. Tu se primenjuju formule koje se sastoje od pilećeg mesa, riže, soka od karote i multivitamini", savet je gastroenterolog Vojislava Perišića.
Коментари