Bombardovanje SRJ, crvena linija odbrane - suverenitet države nedodirljiv, autonomija KiM nemerljiva

Dan koji se ne zaboravlja svakako je 24. mart 1999. godine – kada su počeli vazdušni napadi na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Za 78 dana poginulo je između 1.200 i 3.000 ljudi. Odluka o bombardovanju tadašnje SRJ doneta je, prvi put u istoriji, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, a naredbu je tadašnjem komandantu savezničkih snaga, američkom generalu Vesliju Klarku, izdao generalni sekretar NATO-a Havijer Solana. SRJ je napadnuta pod izgovorom da je krivac za neuspeh pregovora u Rambujeu i Parizu o budućem statusu pokrajine Kosovo i Metohija.

Nikola Šainović, bivši potpredsednik Vlade SRJ istakao je u emisiji Upitnik da je tadašnje rukovodstvo bilo svesno da je bombardovanje moguće, jer je pretnja postojala.

"Mi ne možemo da damo Kosovo zato što nam neko preti. Predaj Kosovo zato što ti pretim. Ne idemo mi u rat, mi ne možemo da damo Kosovo zato što nam sila preti, o tome se radi", naglasio je Šainović.

Ocenio je da su pretnju bombardovanjem smatrali kao životnu pretnju, ali i životnu kletvu i da na tome, kako je naveo, "i danas stojimo kao država i kao narod".

"Vi morate da branite državu narod i svoje istorijske tekovine. Veličina te odbrane određuje vaše opredeljenje da branite, a ne veličina sile. Često se kaže vi ste išli u rat. Ne, u rat je išao onaj ko je bombardovao, mi smo išli u odbranu", smatra Šainović.

Na pitanje da li se NATO agresija mogla izbeći, Šainović je rekao da je ono što je tada bila crvena linija koju su postavili u svim kontaktima i pregovorima, da je suverenitet države nedodirljiv, a autonomija KiM nemerljiva.

"To je ključna linija, linija odbrane. Ja ne vidim da smo mi mogli da kažemo grupi zemalja, a to je NATO, suverenitet nad svojom zemljom, primamo oružane grupe koje nose oružje i mogu da liše slobode koga hoće", naglasio je Šainović.

Potvrdio je da je tadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović nudio da Jugoslavija uđe u NATO da KiM ostane u sastavu zemlje, ali da je Kristofer Hil rekao da to nije tema i da o tome neće da razgovara.

Ukupno je poginulo 1.065 pripadnika Vojske i MUP-a

General-pukovnik Vojske Jugoslavije u penziji Vladimir Lazarević podsetio je da i 1998. godina nije bila godina mira za prištinski korpus.

"Mi smo vodili teške antiterorističke borbe na državnoj granici i sa desetinama hiljada terorista na KiM. Preko državne granice jedinice prištinskog korpusa su sprečile upad čitave jedne divizije, preko 9.000 terorista i stranih plaćenika, zaplenili 150 tona naoružanja.

Lazarević je naveo da je Vojska Srbije 1999. imala 555 žrtava, da je 1998. na Kosovu stradalo 45 pripadnika, a 11 u Kopnenoj zoni posle rata. Ukupno je poginulo 1.065 pripadnika Vojske i MUP'-a rekao je Lazarević.

Najteži trenutak za Lazarevića je bio da sa svojom vojskom sa kojom su životima branili napuste Kosovo i Metohiju.

Sirene se oglasile 296 puta za 78 dana bombardovanja

Avram Izrael, nekadašnji načelnik Centra za obaveštavanje i uzbunjivanje, rekao je da se 296 puta oglasio sistem uzbunjivanja tokom 78 dana bombardovanja, od čega je 148 puta bila vazdušna opsnost u Beogradu.

Ocenio je da su smena tadašnje vlasti i održavanje demokratskih izbora mogli da budu znak dobre volje kako bi usporili iodložili agresiju na Srbiju.

Kao najteže trenutke za vreme agresije naveo je tragediju u RTS-u, kada je u bombardovanju poginulo 16 radnika jer ih, kako je istakao, rukovodstvo nije zaštitilo.

Podsetio je na bombardovanje svake noći Batajnice i ubistvo devojčice Milice Rakić, bombardovanje "Prve iskre u Bariču", kao posebno teške događaje u vreme bombardovanja.

Istakao je i da je u to vreme bila borba za istinu, a da je on bio prva žrtva istine tokom bombardovanja i da je došla naredba da se, kako je rekao, skloni.