Javna tajna – seksualno nasilje ugrožava sport više nego doping

Rezultati istraživanja pokazuju da je više od 50 odsto ispitanih lično doživelo da im neko pokazuje intimne delove tela ili se svlači nag u seksualnoj konotaciji.

Više od 20 odsto je doživelo jednom ili dva puta da ih neko dodiruje na način koji je bio seksualno neprijatan i neželjen, zbog čega su bili povređeni i posramljeni.

Čak 36,8 odsto je lično doživelo da ih neko ubeđuje da pristanu na seksualni odnos, a skoro 35 odsto je doživelo da ih vređaju i zastrašuju jer su odbili seksualni kontakt.

Autorka istraživanja Snežana Pantović, novinarka Radio Beograda, za Beogradsku hroniku kaže da su deklarativno svi hteli da pomognu u istraživanju, međutim niko nije pomogao. 

Prema njenim rečima, kada su došli rezultati istraživanja, reakcije su bile uglavnom, ne od svih, burne i ne baš prijatne. 

"Uglavnom su rekli da je to nemoguće, da je mali primerak. To je pilot-projekat u kome smo želeli da vidimo da li ima seksualnog nasilja ili nema. Njih 65 su reprezentativci Srbije, ljudi koji imaju medalje sa najvećih svetskih takmičenja, čija imena znaju svi u svetu sporta. Oni su onda prosleđivali te upitnike drugim sportistima", objašnjava Pantovićeva.

Ističe da su imali problema i da su od poslatih 2.500 upitnika i na kraju završili sa 100 odgovora.

"Podaci se kriju" 

Novinarka Radio Beograda kaže da se seksualno nasilje dešava i u vrhunskom sportu. Nedavno su objavljena istraživanja nemačkog Olimpijskog komiteta u kojem je učestvovalo 1.500 vrhunskih sportista. 

"Naravno, kada je reč o ovakvim istraživanjima vi nećete naći sve podatke zato što ih svi kriju. Nemci imaju 11,3 a mi 7,9 ispitanih koji su nažalost doživeli neželjeni seksualni odnos. Kod Nemaca je ukupno 37,2 procenta a kod nas 31,6 bilo lično izloženo seksualnom nasilju", ističe Pantovićeva.

Prema njenim rečima, problem je što roditelji dece koja dožive seksualno nasilje nemaju kome da se žale i što sistemski ništa nije rešeno. 

Poručuje da je pre svega potrebna edukacija. Međunarodni Olimpijski komitet potencira da se obrati pažnja i da se upravo sportisti edukuju, da umeju da prepoznaju šta je tačno seksualno nasilje, s obzirom na specifičnost sporta gde je fizički dodir u pojedinim sportovima neminovan. 

"Kada se uradi nešto što ima seksualnu konotaciju, svako dete vrlo dobro oseća, da je to nešto što ne spada u sport. Moramo da naučimo taksativno decu, mlade sportiste šta je seksualno nasilje", poručuje Snežana Pantović.

Užasan slučaj u Novom Pazaru 

Dodaje da kada je reč o sportu u Srbiji ne postoji nikakva kontrola i upravo je zbog toga ogromna odgovornost na sportskim rukovodiocima, rukovodstvu sportskih institucija i organizacija. Neophodno je da Ministarstvo omladine i sporta, Olimpijski komitet, zaštite eventualne žrtve a eventualne nasilnike zauvek da odstrane iz sporta.

"Imali smo slučaj u Novom Pazaru pre godinu dana da je trener napravio krivčno delo u Austriji, odležao tri godine zatvora, došao u Srbiju, promenio ime i prezime opet radio, učinio isto krivično delo višestruko silovanje dečaka. Osuđen je na sedam godina zatvora. Slično delo ponovilo se u Surdulici. Niko nije reagovao, nijedna sportska institucija", naglašava novinarka Radio Beograda.

Ističe da je na jednom kongresu u Danskoj objavljen podatak da sport u svetu 10 puta više ugrožava seksualno nasilje nego doping. 

"To je zvaničan podatak, kao zaključak kongresa na kome je učestvovalo 5.000 delegata iz celog sveta i bio je posvećen bezbednom sportu. Ono što nam predstoji, to su edukacija pre svega sportista, vodiči za roditelje, implementiranje protokola i kodeksa u sportskim klubovima i savezima", poručuje autorka istraživanja "Seksualno nasilje u sportu Srbije" Snežana Pantović.