Šta kaže istraživanje – koliko se očevi uključuju u brigu o deci i pomažu li oko kućnih poslova

Valentina Čolić Mihajlović je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, navela da je kod nas ostala tradicionalna podela rada i podela rodnih uloga, a to je da je muškarac zadužen za egzistenciju porodice, a da se žena primarno bavi porodicom, brigom o kući i deci.

Međutim, ističe, kako se ekonomija sve više razvijala i kako su se žene uključivale u te ekonomske procese, tako smo došle do toga da žene rade i doprinose egzistenciji porodice, ali im je ostala i uloga da se one primarno bave porodicom i decom.

"Zato i dalje imamo da žene obavljaju više kućnih poslova nego muškarci, čak tri puta više kada govorimo o Srbiji. U ruralnim područjima ta tradicionalna podela posla je još zastupljenija", navodi Čolić Mihajlovićeva.

"Naše istraživanje je pokazalo da se očevi dovoljno ne uključuju ni u kućne poslove, a ni u brigu o deci, čak i kada imaju više slobodnog vremena, a problem je i u kvalitetu tog vremena koje provode sa decom, a ne samo o kvantitetu. Očevi često navode da nemaju ideju kako da svoje vreme provedu sa decom i oni uglavnom sa njima idu napolje, a i tada majke obično ostaju kod kuće ne da bi to vreme posvetile za sebe, odmoru ili svoj lični razvoj, već da se bave čišćenjem, kuvanjem i spremanjem", dodala je Čolić Mihajlovićeva.

Cilj projekta "Igraj sa tatom" upravo je da se očevi motivišu očeve zbog čega je na početku organizovano osam panel diskusija sa ljudima koji su neka vrsta auteriteta u društvu u različitim oblastima i na koje ljudi žele da se ugledaju.

Takođe je napravljen i priručnik za radionice za tatama sa decom u kome su date ideje ko sve može da organizuje radionice, kao i kako motivisati očeve.

"Naša ideja je da različiti akteri u društvu organizuju takve radionice kako bi motivisale i dale ideje očevima kako da provode svoje slobodno vreme sa decom i da oslobađaju mame da se bave svojim razvojem", kaže Valentina Čolić Mihajlović.

Potrebno je dosta vremena da se stvari promene i da bi se dostigao nivo skandinavskih zemalja gde je gotovo ravnopravna uključenost roditelja.

"Potrebno je bar 20 godina zato što su te zemlje počele sa takvim modelima još pre 20-30 godina i uveli to u svoje zakone, pričali o tome na nivou države. Ali situacija se u mlađim generacijama i kod nas stvarno popravlja", objašnjava Čolić Mihajlovićeva.

Deca koja odrastaju u porodicama gde su uloge roditelja ravnopravno podeljene imaju mnogo bolji emotivni, kognitivni i socijalni razvoj. Odrastaju u zdravije ljude, a te porodice su srećnije i skladnije. Žene su rasterećenije i uspešnije u karijeri, a samim tim je celoj porodici bolje.

"Svi žele da igraju timski, kućni poslovi se zajednički obavljaju i ima se više vremena koje se posveti deci", zaključila je za RTS šefica istraživanja i razvoja projekta Valentina Čolić Mihajlović.