Kraj gde je otkrivena Natalijina ramonda čuva uspomenu na slavne pretke

Primirje koje je potpisano u francuskom gradu Kompjenju, za Srbiju je označilo kraj rata u kome je izgubila oko 450.000 vojnika i više od 600.000 civila.

"Ono što je Srbija dobila jeste stabilnost, prekinut je rat. Ja lično mislim da je ona tu najviše izgubila jer je dočekala tu slobodu prepolovljena", kaže Nebojša Ozimić, istoričar.

Niš je više od godinu dana bio ratna prestonica Srbije i sedište Pašićeve Vlade. Posle toga oko tri godine pod okupacijom.

"Došlo je do promene naziva svih firmi u Nišu, svi natpisi morali su biti na bugarskom jeziku, oduzimane su sve knjige pisane na srpskom jeziku i bila je zabrana nošenje šajkače",  navodi istoričar Boban Janković.

Jedna od najslavnijih i najhrabrijih jedinica srpske vojske bio je 2. pešadijski puk - poznatiji kao "Gvozdeni puk".

"Vojnici sa područja Toplice, Jablanice, Puste reke i Zaplanja su činili kadar Gvozdenog puka", ističe Dragan Lekić iz Istorijskog arhiva Toplice.

Uspomenu na slavne pretke čuva udruženje "Kajmakčalan". I vek kasnije oni tragaju za podacima o srpskim herojima.

"Mi ne znamo za stotine hiljada imena gde da nađemo podatke, gde su oni stradali, najviše naravno stradalo u povlačenju preko Albanije, tako da mnogi potomci ne znaju sudbinu svojih predaka", kaže Miroslav Veličković, član Udruženja "Kajmakčalan".

Amblem ovog praznika je Natalijina ramonda, biljka feniks, koju je u Jelašničkoj klisuri pronašao dvorski lekar Sava Petrović.

"Prva ideja je bila da biljka dobije naziv niška ramonda, s obzirom da je otkrivena u okolini Niša, međutim doktor Sava Petrović je odlučio da vrsti da naziv Natalijina ramonda, u čast kraljice Natalije", kaže Dragana Nedeljković, Zavod za zaštitu prirode Niš.

U našoj zemlji Dan primirja se, kao državni praznik, obeležava od 2012. godine.