Šumokradice nanose veliku štetu uprkos oštrim kaznama, dva načina da se spreči bespravna seča

Profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Branko Glavonjić kaže za RTS da se nelegalna seča šuma može sprečiti merama nadležnih institucija koje su regulatornog karaktera, ali i tržišno-ekonomskim merama koje bi bile usmerene ka destimulisanju šumokradica.

U prvih sedam meseci u državnim šumama nelegalno je isečeno gotovo četiri hiljade kubnih metara drva. Analize pokazuju da se godišnje ukrade osam hiljada kubika, a u privatnim šumama i pet puta više.

Građani u poslednjih nekoliko dana na društvenim mrežama i brojnim portalima objavljuju slike bespravne seče na Fruškoj gori, u Zlatiborskom kraju i šumama na jugu zemlje.

U državnim šumama kojima upravljaju preduzeća "Srbijašume" i "Vojvodinašume" imaju čuvarske službe, šumari su svakodnevno na terenu, većina šuma je pod video-nadzorom.

Za nelegalnu seču i kazne su oštre – za građane od 10 hiljada do sto hiljada dinara, a za pravna lica od 300.000 dinara do tri miliona. I pored svega toga krađe ima.

Profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Branko Glavonjić rekao je u Dnevniku RTS-a da neki ljudi kradu drva jer im je materijalni status takav da su na neki način "stimulisani" da to rade, dok su sa druge strane organizovane grupe koje se bave krađom.

"I jedni i drugi nanose velike štete šumama kao nacionalnom resursu ove zemlje", ističe Glavonjić.

Navodi da poslednjih nekoliko godina u privatnim šumama postoji veliki problem sa krađom, jer vlasnici nemaju direktan nadzor ako su daleko od svog poseda.

"Dva načina da se spreči krađa"

Glavonjić kaže da se krađa može sprečiti merama nadležnih institucija koje su regulatornog karaktera, a drugi način su tržišno-ekonomske mere koje bi bile usmerene ka destimulisanju tih grupa da se bave krađom.

Navodi da već duži niz godina ukazuje na potrebu donošenja tehničkog propisa za drvna goriva u kojima bi se donele mere u smislu obaveza koje trgovci drvetom moraju da ispune prilikom prodaje građanima.

Objašnjava da prodavci u legalnim tokovima izdaju račun i imaju određena dokumenta i deklaracije. Dodaje da drvo mora da ima šumski žig na najvećem broju komada koja izlaze iz šume.

Glavonjić savetuje građanima da drvo kupuju pre svega na stovarištima, jer je to drvo iz legalnih tokova.