Zašto ćemo slaviti 15. septembar – proboj našeg sećanja na Solunski front

Predsednik Aleksandar Vučić kaže da će ovaj praznik biti zajednički obeležavan u Srbiji i Srpskoj i svim srpskim sredinama širom sveta, gde će Srbi, ne smetajući nikome, ne čineći ništa ni protiv koga, pokazati da su isti narod.

Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, istoričar Momčilo Pavlović je rekao da je 15. septembar – Dan proboja Solunskog fronta – dan koji svakako treba obeležavati. Istakao je da ta inicijativa mora da prođe procedure da bi se praznik ozakonio u smislu državnog praznika.

To je, kako kaže, politička odluka i o tome će biti diskusije.

Pavlović je, govoreći o Solunskom frontu, ukazao da se tu ne radi o jednoj diviziji, radi se o 177.000 vojnika, desetinama divizija, tri srpske armije. Druga armija, koja je probila front, imala je tri divizije.

Podseća da je Solunski front probila Šumadijska divizija, u pozadini je bila Timočka divizija, a iza njih dobrovoljačka jugoslovenska divizija. Sa strane su bile dve francuske divizije.

U Kraljevini Jugoslaviji je obeležavan na različitne načine – naročito je spektakularno obeležavanje bilo na desetogodišnjicu 1928. i 1938. godine, podvlači Pavlović.

Prema njegovim rečima, mnogi pukovi imali su slavu toga dana, ukazom kralja Aleksandra, vrhovnog komandanta, mnoga udruženja, posebno udruženja rezervnih oficira su taj dan slavila kao svoj dan.

"Petnaestog septembra 1918. probijene su linije bugarsko-nemačke koje su utvrđene na planinskim visovima na severu Grčke, odnosno današnje Makedonije, na visini od 1.600 metara, sa različitim kotama", rekao je Pavlović.

Front je bio dugačak više od 100 kilometara, a breša gde je probijen front bila je između sedam i devet kilometara.

Dan pre toga, 14. septembra, sistematskom artiljerijskom vatrom napravljena je priprema, ali front je probijen pešadijom, rekao je Pavlović.

Šumadijska divizija Druge armije je bila udarna pesnica sa Stepom Stepanovićem na čelu.

Šumadinci su dobili pohvalu od vrhovnog komandanta ukupnog fronta, francuskog generala Deperea, koji je naročito cenio srpsko junaštvo.

U Kraljevini Jugoslavije to je bio dan slave srpske vojske i dan slobode, kaže istoričar.

Povremene borbe, osvojen Kajmakčalan i Bitolj

Pavlović je rekao da je 14 dana trebalo da bugarska vojska kapitulira pod uslovom da srpske jedinice ne pređu bugarsku granicu, plašili su se srpske osvete za sve ono što su učinili, posebno na jugu Srbije u toku Prvog svetskog rata.

Za 46 dana srpska vojska je ušla u Beograd, prešla rečne granice, vekovne granice koje još uvek stoje. To su granica na Drini, Savi i na Dunavu, ušla je u Temišvar, Suboticu, Pečuj i dospela na Karavanke.

Govoreći o tome zašto se tri godine čekalo na proboj fronta, Pavlović kaže da je to zbog nadmoći neprijateljskih jedinica, izgrađene betonske linije, utvrđenja na svim tačkama.

Dve godine pre toga, 1916. godine, srpska vojska je uspela da osvoji Kajmakčalan i Bitolj, bilo je povremenih borbi, ali zbog snage neprijatelja, zbog procena komandanata – doneta je odluka u jesen 1917. da se počne sa probojem fronta pre zime i velike magle.

Početak sloma Centralnih sila 

Taj dan označava početak sloma Centralnih sila i na drugim frontovima, jer taj front je nagovestio slom Centralnih sila i pobedu saveznika.

Posledica toga je oslobođenje Srbije, ali i oslobođenje drugih naroda koje su s pravom smatrali braćom.

Kaže da je Austrougarska nudila separatni mir, doneta je deklaracija da ona bude federacija, da svi Sloveni dobiju svoje države, ali je tada bilo suviše kasno.

Podseća da je posle proboja fronta doneto 14 Vilsonovih tačaka – koje govore o tome koji narodi imaju pravo na stvaranje sopstvenih država.

Direktna politička posledica tog događaja je bila stvaranje zajedničke države sa Srbima preko Drine, Hrvatima i Slovencima.

Praznici su identitetske tačke 

Pavlović smatra da su svi praznici identitetske tačke gde se razvija u tišini svest o jedinstvu i sećanje na prošlost.

Prema njegovim rečima, svađa nas sadašnjost koja se reflektuje na prošlost.

Istakao je da su posledice u ljudskim žrtvama ogromne, u toku samog proboja Solunskog fronta, 5–7.000 ljudi je sahranjeno na Zejtinliku i to bi svaki Srbin, svaki građanin, Jugosloven koji se oseća tako trebalo da poseti, kao i Kajmakčalan, Krf, mada je, kako kaže, to sada komplikovano.

"Sva ta groblja, koja su zapuštena, kao i crkve, treba sistematski obnavljati i praviti svest, preko školskih ekskurzija, posetiti mesta proboja fronta. To se inače radi, ali bi bilo poželjno da to bude sistematski", zaključio je Pavlović.