Vera i svetinje bude nadu da opstanemo na KiM

Svedočanstvo viševekovnog trajanja Srba na pra-pradedovskim ognjištima nadomak Nemanjićkih zadužbina, nada je i odlučnost pravoslavaca da opstanu u Metohiji i na Kosovu.

To što je ostalo u pisanim tragovima od Stefaana Nemanje preko Hilandarske povelje, tapija metoha ne samo Metohije, zavičaj je Srba starosedelaca. Njihova veza sa precima, tradicija i vera pravoslavna, grobovi predaka, nebo i sunce koje ih greje.To prenose i na pokolenja koja stasavaju.

"Vera koja je držala naš narod treba da bude to što oni nose u sebi i ove svetinje kojih ima naravno na svakom koraku. Ovde je naša crkva Uspenja Presvete Bogorodice. Celo Kosovo i Metohija je u stvari prekriveno svetinjama", kaže Olivera Radić iz Orahovca, profesor srpskog jezika i književnosti.

Visoki Dečani, Pećka Patrijaršija, Bogorodica Ljeviška, zadužbine carskog Prizrena i ovenčani likovi svetitelja, zavetna su molitvena staništa.

"Mnoge dokaze tih molitvi imamo po hrisovuljama i dokumentima. Dokaz da smo mi prisutni ali i da treba i dalje da budemo prisutni", ističe Radićeva.

Pravoslavnu tradiciju narod je obogatio veličajući život praznovanjem velikih praznika posvećenih Hristu i Bogorodici i drugim svetiteljima.

"Čovek kad spoji taj narodski način verovanja, onako kako su naši svetitelji zapisali, kao da ste pružili ruku u kolo koje ide dalje", objašnjava profesorka srpskog jezika iz Orahovca.

Olivera Radić je to sa suprugom Blagojem prenosila u porodici. Njihova deca koračaju utabanim stazama. Sin Jovan prfesor je u prizrenskoj Bogosloviji Svetih Kirila i Metodija i sveštenik Sabornog Hrama Svetog Đorđa. Bogatiji su i za novoređenog unuka, Jovanovog sina Konstantina. Bele pelene najavljuju sunčana jutra Metohije.