Mozaik Tito: Zbog hedonizma privlačan mlađima, dokumenta o njemu u skoro svim arhivima sveta

Milan Gulić je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, rekao da istoričari obično govore o vremenskoj distanci od 30 godina da bi se sagledalo neko vreme, a toliko je potrebno da dokumenta budu dostupna. 

"Tih dokumenata, kada je Josip Broz u pitanju, ima more. Dovoljno je poći od nekadašnje građe iz arhiva Josipa Broza Tita, koja se danas čuva u Arhivu Jugoslavije, pa videti koliko je to bogato. S obzirom na njegovo mesto u međunarodnim odnosima, gotovo u svim zemljama sveta, ako bismo začeprkali u arhive ministarstava spoljnih poslova, videli bismo da imamo dovoljno građe da se osvetli taj vrlo složeni mozaik koji se zove Tito. Još nismo sagledali dovoljno tu istorijsku ličnost, i te kako će proći vremena dok osvetlimo sve neke aspekte života, delovanja i naročito period vlasti", rekao je Gulić.

Interesovanje za Tita, kaže, proističe iz nekoliko faktora.

"Prvo je porodično sećanje koje svi imamo, gde se o tom vremenu i tom čoveku i te kako priča. Drugo je vrlo snažan kult ličnosti kroz koji su obrazovane generacije na ovim prostorima. Za 35 godina je ostavio trajan pečat da će još jedan duži vremenski period biti sastavni deo naših razgovora. Radi se o vrlo snažnoj ličnosti, gde je i njegov hedonizam privlačan čak i mlađim generacijama. Teže da se identifikuju sa asketama kakav je bio Staljin ili neki drugi diktatori kakav je bio Broz. Cela ta priča, druženje sa ljudima iz nekog džet seta, sve je to privlačno onim mlađima koji su zainteresovani za njegovu ličnost", naveo je Gulić.

Objašnjava da se radilo nesumnjivo o jednom totalitarnom režimu koji danas izgleda privlačno.

"U teoriji je sve dobro delovalo, a u praksi je sve delovalo na drugi način. Nakon Brozovog vremena, mi smo živeli u vremenu raspada Jugoslavije, uništenja te države koju pamtimo kao neku stabilnu državu koja se u međunarodnim odnosima vrlo ozbiljno kotirala, došlo je do sankcija, uništenja svega onoga što je do tada izgrađeno, i kada neko prođe ono kroz šta smo mi prošli, onda nije ni čudo da se ljudi sa nostalgijom sećaju tog vremena", kazao je Gulić.

Na Titovom pogrebu bilo je oko 700.000 ljudi, predsednici ili državne delegacije iz 128 zemalja.

"Kada je u pitanju broj prisutnih građana na sahrani, verovatno je bilo i većih pogreba, ali kada je u pitanju broj državnih delegacija, čini mi se da jeste najveća. Na Kenedijevoj sahrani je bilo oko milion ljudi i oko 90 državnih delegacija. Čini se da je to jedna od najvećih sahrana u 20. veku, ali to ne treba da čudi zbog spoljnopolitičkog položaja koji je Jugoslavija imala, zbog činjenice da je Broz bio jedan od lidera tog trećeg puta i činjenice da je ogroman broj azijskih zemalja u njemu video svetlo na kraju tunela, što je sarađivao i sa Istokom i sa Zapadom. To je možda i dokaz da je ovo poslednji put da smo živeli u državi koja je vodila svetsku politiku", objasnio je Gulić.

Najbolji potezi Titove vlasti su, navodi, činjenica da je bio na čelu pokreta koji je doneo oslobođenje, da je obnovila zemlju, i da je učinio da je Jugoslavija bila respektabilan faktor u međunarodnim odnosima, i to na onaj načini da je iz perspektive postjugoslovenskih republika gotovo nezamislivo.

"Što se tiče najlošijih poteza, to je revolucionarni teror i surov obračun sa političkim neistomišljenicima, od 1944. pa sve do šezdesetih godina, vrlo surova primena mera kolektivizacije i nacionalizacije, ali i loše ponašanje u unutrašnjoj politici. Čini mi se da se u ličnosti Josipa Broza Tita vidi nesrazmera u veštini vođenja spoljne i unutrašnje politike. Srpski narod je razbio u četiri republike i dve pokrajine, uglavnom je ostajao slep za probleme Srba na KiM, svaku nacionalističku i separatističku težnju nagradio je ustavnim promenama ili donošenjem novog Ustava iz 1974, koji je u konačnici možda i utro put uništenju te države, koju je gradio 35 godina", zaključio je Gulić.