Đaci o seksu mogu samo da šapuću

„Seks je sastavni i ključni deo života. Ignorisanje te teme nije dobro. Važno je znati kako telo radi i kako da se osećate dobro u svem telu, sa sobom i sa drugima".

„Potrebno vam je da znate o seksu i potrebno vam je da govorite o seksu ako želite da budete zdrava osoba. U Danskoj je sasvim normalno razmišljati da su seksualni odnosi dobri za svakog pojedinca, dobri za telo, za zdravlje. Nećemo mladim ljudima reći klonite se seksa, nego ćemo ih naučiti kako da ga upražnjavaju na najbolji način".

Tako Danci objašnjavaju zašto je u njihovim školama seksualno obrazovanje obavezno od prvog školskog dana.

Ovakav stav je od Srbije dalek otprilike koliko i Danska.

Pre tri godine iz školskog sistema seksualno obrazovanje je nestalo praktično i pre nego što je uvedeno. Povučeni su obrazovni paketi za predškolce, za đake osnovnih i srednjih škola pod pritiskom javnosti.

Najviše negativnih reakcija u javnosti je izazvalo to što je priručnik za seksualno obrazovanje predškolaca deci objašnjavao ko sme da im dodiruje genitalije. Neki su shvatili i da će iz toga proisteći da otac više neće smeti da kupa ćerku.

Javnosti su tada zasmetala i objašnjenja o zaštiti prilikom istopolnog seksa, homoseksualizma, što je bio dovoljan razlog da se o seksualnom obrazovanju u Srbiji više ne progovara.

Deca, a imaju seks

A posledice seksualnog neobrazovanja u Srbiji su višestruke. Najvišu cenu plaćaju deca. Svaka četvrta devojčica stupi u seksualne odnose pre 16. godine.

„U skandinavskim zemljama, koje imaju seksualno obrazovanje od prvog razreda, prema nekim statistikama, mladi stupaju u seksualne odnose u proseku sa 16 godina. Kod nas je prosek 12, 13 godina", kaže Aleksandra Sremčev, menadžerka programa u Asocijaciji za seksualno i reproduktivno zdravlje Srbije.

„Mi smo radili istraživanje zajedno sa Institutom za javno zdravlje Batut u 101 školi u Srbiji i ono do čega smo došli jeste da četvrtina učenika stupa u prevremene seksualne odnose, a od njih četvrtina ne koristi apsolutno nikakvu zaštitu", kaže Snežana Vuković iz Ministarstva prosvete.

„Mi smo zemlja koja je preplavljena tradicionalnim odnosima ponašanja. Ovde je sramota razgovarati o seksualnosti. Ja sam kao lekar prvi put imala priliku da razgovaram sa devojčicom koja je trudna i ima 13 godina. Ona je prvo ušla u seksualni život, a sa stručnjakom je imala razgovor kad je već zatrudnela", kaže Slavica Đukić Dejanović, ministarka zadužena za demografiju i populacionu politiku.

Paradoks je to što su roditelji koji se protive uvođenju seksualnog vaspitanja u škole, kao jedan od razloga protiv naveli to da se plaše da će im deca prerano stupiti u seksualno odnose, ako o tome uče u školi. Takođe se plaše i da će im deca postati homoseksualci, ako o homoseksualizmu uče. Ne vide preventivnu ulogu, a imamo otpor društva i crkve između ostalog, kaže Aleksandra Sremčev.

I dok seksualno obrazovanje nije tema, godišnje se u Srbiji desi oko 16.000 adolescentskih trudnoća.

Nemaju gde da nauče, a ne znaju

Istraživanje koje je radila Asocijacija za seksualno i reproduktivno zdravlje Srbije pokazalo je da mladi mnogo toga važnog o bolestima, trudnoći i seksualnosti ne znaju.

„Ne znaju na koji način mogu da se zaštite od polno prenosivih infekcija, od hiva. Nemaju pravu informaciju kad je pravo vreme za stupanje u seksualne odnose, devojčice ne odlaze na redovne ginekološke preglede, imamo veliki broj neplaniranih trudnoća čak i maloletničkih", kaže Sremčev.

„Prepreka leži u tradiciji koja kaže, lako će on da nauči o seksualnosti, neka nauči prvo da bude dobar đak pa ćemo lako sa tim", smatra Đukić Dejanović.

U Ministarstvu prosvete i dalje misle da je sasvim legitimno to što je paket seksualnih priručnika povučen iz sistema obrazovanja:

„Imali smo negativna reagovanja jednog dela javnosti i Ministarstvo prosvete je svesno činjenice da je važno da budemo obazrivi u senzibilizaciji javnosti jer možemo proizvesti potpuno suprotan efekat ako insistiramo na nečem što prosto neko vidi kao negativno", kaže Snežana Vuković.

U Srbiji i danas samo 18,4 odsto žena koristi efikasnu kontracepciju, ali se zato vrlo lako odlučuje na abortus, tvrdi Sremčev.

Kao posledica preranog stupanja u polne odnose, ne korišćenja kontracepcije i ranih abortusa je i brojka od 300.000 parova koji se bore s neplodnošću u Srbiji.

Slavica Đukić Dejanović potvrđuje da se i žene koje su već rodile decu lako odlučuju na abortus umesto da koriste savremena sredstva kontracepcije.

„Znate, nije mali broj žena koje za posledicu prekida trudnoće imaju sterilitet i taj sterilitet koji je sekundarni, stečeni, nije bio primarni, se leči, ali lečiti nešto u vreme kada žena treba da postane majka i kada to želi je prosto priča koja je za 21. vek malo zabrinjavajuća", kaže ministarka.

Alana Armitaž, regionalna direktorka Populacionog fonda UN, kaže da je  neplodnost u ovom delu Evrope problem, a da je deo tog problema u vezi sa seksualno prenosivim bolestima.

„To sigurno može biti smanjeno uvođenjem obaveznog seksualnog obrazovanja", smatra Armitaž.

Neki domovi zdravlja u Srbiji imaju savetovališta za mlade. To su mesta na kojima mogu doći do informacija. Međutim, podaci govore da i ako odu po informacije, odu da problem reše, a ne da ga spreče. I to često kada je već kasno.

Kada bi deca trebalo da počnu da uče o seksu

Oni koji se seksualnim obrazovanjem bave kažu da decu treba podučavati od najranijeg perioda. Jer tako bitne stvari prestaju da budu tabu i postaju sastavni deo života, razmišljanja i brige o zdravlju, a korist ima celo društvo.

„Predškolski period je najbolji za edukaciju dece i to kroz igru, da upoznaju delove svog tela, da znaju po čemu se dečak i devojčica razlikuju. U osnovnoj školi već treba da počnu malo da uče o biologiji svog tela, o hormonskim razlikama, i da stiču dalja znanja o reproduktivnom zdravlju i seksualnosti, kaže Đukić Dejanović.

Ko sme da dodiruje decu, gde i kako je ono što bi vaspitači u vrtiću trebalo da ih uče. Jer statistike pokazuju da čak u svakom odeljenju u Srbiji sede četiri deteta koja su pretrpela seksualno nasilje i još četiri koja poznaju druga i drugaricu sa istim iskustvom.

U Ministarstvu prosvete tvrde da se o seksualnosti i reproduktivnom zdravlju uči u nekoliko predmeta i da je svaki nastavnik „obavezan da radi na tome".