Koronavirus nas možda i zaobiđe, ali infodemija neće

Pojava zvaničnih informacija umesto reklama za lekove, prave i kojekakve, namerna je. Gugl, Fejsbuk, Tviter i druge društvene mreže i pretraživači preradili su svoje algoritme tako da favorizuju prave umesto lažnih vesti i korisne informacije umesto reklama.

Ukucate li kao ključne reči "grip" i "lek", na engleskom naravno, sve će biti uobičajeno.

Razlog za ovu promenu je infodemija, pojava s kojom ćemo se sve više suočavati, a koja označava poplavu lažnih i polutačnih vesti i informacija koje mogu da imaju katastrofalne posledice u kriznim situacijama.

Šef programa Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za vanredne situacije Majk Rajan smatra da je za infodemiju, kao i za virus, potrebno pronaći vakcinu. Stručnjaci pozivaju na zdrav razum i pranje ruku.

Kako se snaći u "šumi" informacija

Ana Mirković sa Instituta za digitalne komunikacije ne vidi ništa loše i neobično u našoj potrebi da samostalno istražimo ono što nas brine. Problem je "socijalni balon" u koji smo se zatvorili.

"Kako na društvenim mrežama pratimo ljude, organizacije, pokrete koji su bliski našem vrednosnom sistemu, lakše je poverovati u ono što do nas dođe preko 'naših ljudi'. Svaka poruka koja dođe preko nekog koga poznajemo, kome verujemo i sa kim imamo izgrađeni neki lični odnos - ima veću snagu od one koja dolazi preko tradicionalnih medija", kaže Mirkovićeva.

Uvek su nam prihvatljivije informacije koje su u skladu sa našim uverenjima - skeptici onda lako upadnu u stanje panike, dok optimisti vide rešenje problema i pozitivnije gledaju na situaciju, navodi naša sagovornica.

"U vremenu post-istine, ljudima je lakše da usvoje kao apsolutnu istinu ono što je kompatibilno njihovim vrednostima i u skladu sa njihovim emocijama", dodaje Mirkovićeva.

Zato je važno da svi koji su zabrinuti ili uplašeni zbog koronavirusa dobiju tačne informacije iz relevantnih izvora - lakše ćemo se snaći u svemu, ukazuje Mirkovićeva.

Ana Mirković objašnjava da se na društvenim mrežama stalno ažuriraju oglasi, pa leti viđamo oglase za kupaće kostime, a zimi opremu za skijanje. U tome ona ne vidi ništa nelogično.

Zaista nema nelogičnosti, jer se nama plasiraju reklame za one stvari za kojima inače tragamo na internetu, a algoritmi rade svoje.

To što se Fejsbuk, koji živi od oglasa, odrekao nesumnjivo lepog kolača za raznorazne lekovite ili "lekovite" preparate za koronavirus, a ima ih i dalje protiv prehlade, kašlja, gripa, proširenih vena, najbolje govori o ozbiljnosti situacije.

Ali, i o mogućnosti da se iz nekih centara utiče na ono što na internetu vidimo verujući da se slobodno krećemo i istražujemo.

Infodemija se, dakle, može staviti pod kontrolu, što otvara pitanje da li je stalno pod kontrolom.