Aleksandar Ranković, čovek sa dve biografije

Zbog iste stvari Aleksandar Ranković jednom je hvaljen i slavljen, posle je kuđen i optuživan, piše istoričar Bojan Dimitrijević u knjizi "Ranković: Drugi čovek".

Po svim parametrima i pozicijama koje je zauzimao u jugoslovenskom državnom i partijskom mehanizmu, on je bio drugi čovek.

"Moja ideja je bila da ponudim javnosti njegovu kompletnu političku biografiju, pa čak i malo elemenata lične biografije i da ga na taj način uvedem u priču koja je u suštini poznata, a to je Brionskiu plenum, uklanjanje iz vlasti i njegova tišina do kraja života. Tako da sam ustvari sam ustanovio da Ranković je čovek koga mi i ne poznajemo zaista", rekao je Dimitrijević.

U tom smislu namera autora knjige jeste da osvetli biografiju Aleksandra Rankovića i da ga u srpsko-jugoslovenskoj istoriji stavi na adekvatnije mesto od onog koje mu je dodelio Brionski plenum 1966.

"Ranković je prvo i veliki patriota i veliki komunista Ozne. U urbanoj legendi najviše se ljudi dive Rankoviću zbog nečega što nije uradio. Imate jednu priču o tome kako je Ranković maltretirao Albance na Kosovu koja je potpuno netačna. Ta afera prisluškivanja zbog koje je oboren je potpuna laž, to je sada potpuno dokazano", istakao je istoričar Predrag Marković.

Srbin koji je verovao u jugoslovenstvo

Kao prva politička biografija Aleksandra Rankovića, o kome se dugo ćutalo, knjiga Bojana Dimitrijevića svestrano otkriva tehnologiju vladanja, moć autoriteta, lažna drugarstva, zakulisne bitke, intrige, prevare, izdaje.

"Reklo bi se da je to čovek sa možda dve biografije. Jednom koja je državno-partijska i komunistička, i jednom koja je više mit, zato što ništa nije govorio, a onda su ljudi o njemu ispredali najneverovatnije legende i priče verujući da je on zatočnik srpstva. Ako pogledate njegovu sahranu iz 1983. godine vidite da je to početni trenutak kada Srbi postaju svesni da su zapostavljeni u Jugoslaviji. Tako da Ranković ima najmanje dva životna toka, od kojih je svaki značajan za naše razumevanje prošlosti 20. veka", kazao je Dimitrijević.

Aleksandar Ranković je bio Srbin koji je verovao u jugoslovenstvo.

Nije bio policajac i bezbednjak po karakteru, već po partijskoj dužnosti.

Titu je više od tri decenije bio odan saradnik, privržen i gotovo do pokornosti poslušan. Vera u nepogrešivost komunizma kao ideologije i razvijen osećaj za samokritiku doveli su do njegovog slabog držanja i lakog prihvatanja " krivice" pred drugovima na Brionima, piše u zaključku knjige Bojan Dimitrijević.