Rezultati PISA testiranja "jako loš znak" za Srbiju

Aleksander Baucal je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, naveo da ga nisu iznenadili rezultati PISA testiranja u kojem su učestvovala 8.442 petnaestogodišnjaka iz Srbije.

"Rezultati nisu dobri za nas kao društvo", smatra prof. dr Aleksandar Baucal, "treba da na neki način probamo da diskutujemo o obrazovanju ozbiljno i nezavisno od raznih dnevnopolitičkih podela koje imamo."

Ukazao je da nam "ovi rezultati pokazuju da mi od dvehiljaditih godina lutamo, ništa nismo uradili".

Dodao je da se mnogo radi, ali da nismo daleko odmakli. "Praktično mi tapkamo u istom mestu već jako dugo, što je jako loš znak za nas. Dakle, ne napredujemo", naglasio je profesor.

Naveo je da smo od 2000. godine isprobali razne reforme i dodaje da je glavni problem nedostatak kontinuiteta.

"To prepoznajemo svi, čak i kada se promene ministri koji su formalno iz iste garniture i političke grupacije manje-više svaki ministar započinje nešto svoje. Ima tu puno entuzijazma, ima tu puno rada, međutim problem je što je obrazovanje kumulativni proces –dakle one zemlje koje napreduju u ovim istraživanjeima su zemlje koje su uspostavile neku vrstu dogovora i to širokog dogovora o tome šta hoće da menjaju, kako će to da rade, imaju kontinutet u dužem periodu", objasnio je Baucal.

Tvrdi da to kod nas ne postoji, kao i da "kod nas ako i postoji neka ideja šta hoćemo da menjamo to obično traje koliko i određeno ministarstvo, a kada dođe neko drugo ministarstvo onda se menjaju i ideje".

Smatra da je i veliki broj nastavnika iznenađen nekim reformama, tako da se ne može očekivati da će ih sprovoditi sa velikim entuzijazmom i razumevanjem.

"Moj utisak je da se nastavnici sada uglavnom ‘prave mrtvi’, kada god dođe neka nova ideja reformska kažu ‘sačekaj da vidim ovi će još par godina pa će da odu, onda će doći neko novi najbolje, da mi ništa ne diramo’", rekao je Baucal.

Učenici u Srbiji manje vrednuju školu i obrazovanje

Sadašnji rezultati PISA testiranja su na istom nivou kao i prethodni, tvrdi profesor.

"Mi se nismo pomakli, čak smo u nekom apsolutnom smislu i pali, ali to nije statistički značajno. Loša vest je što to znači da naši učenici imaju mnogo slabije obrazovanje nego deca u evropskim zemljama", istakao je Baucal. 

Naglasio je da naši učenici i kada nešto znaju, i pokažu to znanje na časovima ocenjivanja i reprodukuju ga, to znanje, kako pokazuje ovo testiranje, ne umeju da upotrebe.

"PISA testiranje ispituje ne koliko učenik može da reprodukuje onoga što je učio, nego koliko može na osnovu onoga što je učio u školi da prepozna i reši neke životne probleme. Dakle, pre svega je fokus na tome koliko učenici umeju da primene ono što su naučili u školi, a ne koliko umeju da reprodukuju", objasnio je Baucal.

Drugi zabrinjavajući podatak je, kada se ispituju stavovi učenika, da oni manje vrednuju školu i obrazovanje nego u drugim zemljama.

"Što znači da smo mi na neki način izgubili njihovo poverenje i nama predostoji da probamo opet da napravimo takvo obrazovanje koje će moći da korespondira sa njihovim interesovanjima i načinom kako oni razmišljaju, da bi uopšte učenici mogli da se zainteresuju za to obrazovanje", poručio je prof. dr Aleksander Baucal, dodajući da je očigledno da njih sada više zanimaju sve druge stvari nego škola.