Voda za piće ispravna u devet od 42 kontrolisana vodovoda u Vojvodini

Kada probate vodu, možda će vas iznenaditi, jer uvek ima ukus, a boju i miris menja s vremena na vreme i već je predmet šale u Baču.

Neki smatraju da je slatka, a neki da je ukus zadovoljavajući i da redovno piju vodu iz vodovoda.

Druge nije iznenadio nalaz da je 100 posto fizičko-hemijski i 77 posto mikrobiološki neispravna i najlošija u pokrajini.

Meštani kažu da je piju samo na lokalnom bunaru.

Oni koji ne koriste vodu iz vodovodne mreže kažu da je "nekad dobra, nekad loša", da je puna hlora, a neki navode i da je već 20 godina neispravna.

Za razliku od nekih mesta u Vojvodini, u Baču nije zabranjeno piti vodu. A na Fejsbuk stranici Opštine Bač stoji obaveštenje građanima da je voda za piće ispravna i pozivaju se na rezultate Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

Ekipa RTS-a je pokušala da dobije odgovor od predsednika opštine, ali joj je rečeno da je on van Bača cele sedmice.

Takođe, nakon više telefonskih poziva, nismo uspeli da dobijemo nikoga s kim bismo iz Opštine razgovarali o kvalitetu vode u tom mestu.

Predsednici drugih opština bili su raspoloženiji za razgovor.

"Nažalost, Novi Bečej ima kompletan periodni sistem elemenata u vodi izuzev zlata, srebra i platine", izjavio je predsednik Opštine Novi Bečej Saša Maksimović.

Za razliku od Bača, Novi Bečej ima projekat za postrojenje za prečišćavanje pijaće vode i čekaju građevinsku dozvolu.

"Dok sve to ne stigne kod mene na sto, ja ne bih pričao o ciframa, još uvek", rekao je presednik opštine Maksimović.

Sve više fabrika za prečišćavanje vode 

Vršačka fabrika za prečišćavanje vode, otvorena prošle godine, koštala je šest miliona evra, a slična u Kovačici 82 miliona dinara.

Kikinda je završila projekat, a Zrenjanin bi za nekoliko dana trebalo zvanično da dobije ispravnu vodu.

Predsednik Vlade AP Vojvodine Igor Mirović naveo je još 2015. godine da postoji mnogo problema u vezi sa kvalitetom vode i najavio da će se određena sredstva izdvajati kako na državnom, tako i na pokrajinskom nivou.

"Država već obezbeđuje mnogo više sredstava u narednim godinama baš za ove poslove. I ne samo za postrojenje, već i za lokalnu vodovodnu i kanalizacionu mrežu. I mi ćemo već sledeće godine izdvojiti između 200 i 300 miliona dinara, da zajedno sa sredstvima lokalnih samouprava pripremamo projektnu dokumentaciju", istakao je Mirović.

Drugi veliki problem su prečistači otpadnih voda. Prema grubim procenama, za tridesetak manjih mesta u Vojvodini, za to će biti potrebno više od 100 miliona evra, dok će samo prečistač za Novi Sad koštati oko 70 miliona evra.