Preminuo akademik Nikola Hajdin

Član Srpske akademije nauka i umetnosti Nikola Hajdin preminuo je u Beogradu, potvrđeno je RTS-u u SANU. Hajdin je bio na čelu SANU od 2003. do 2015. godine.

Rođen je 4. aprila 1923. u Vrbovskom u Hrvatskoj. Diplomirao je i doktorirao na Građevinskom fakultetu u Beogradu, gde je bio redovni profesor od 1966. godine. Bio je jedan od vodećih svetskih stručnjaka u oblasti projektovanja mostova i lučnih brana.

Njegovi mostovi sa kosim zategama predstavljaju svetsko dostignuće u izgradnji mostova. Jedan od najpoznatijih je most na reci Visli u gradu Plocku u Poljskoj.

Projektovao je i lučne brane širom sveta. Autor je više stotina naučnih radova. Veoma je cenjen kao autor čitavog niza čeličnih i betonskih konstrukcija.

Iz velikog opusa tih ostvarenja izdvajaju se Železnički most sa kosim zategama preko reke Save u Beogradu (sa Lj. Jevtovićem, 1979), drumski most sistema grede sa kosim zategama preko reke Dunava u Novom Sadu (1981); lučna brana "Glažnje" u Makedoniji (1967) i veliki most sa kosim zategama preko reke Visle u Poljskoj.

Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1970, a za redovnog 1976. godine.

Predsednik SANU u tri mandata i član nekoliko akademija 

Potpredsednik SANU bio je od 1994. do 2003, a predsednik SANU u tri mandata – od 2003. do 2015. godine. 

Nikola Hajdin je bio inostrani član nekoliko akademija – Slovenačke akademije znanosti i umetnosti, Nacionalne akademije Atine, Evropske akademije nauka, umetnosti i literature sa sedištem u Parizu, Evropske akademije nauka i umetnosti sa sedištem u Salcburgu i Evropske akademije nauka u Liježu, kao i član brojnih stručnih udruženja i komiteta. Godine 2000. godine izabran je za počasnog doktora Nacionalnog tehničkog univerziteta Atine.

Akademik Hajdin je dao izuzetno značajan doprinos u naučnoj oblasti koja se odnosi na primenu numeričkih metoda u Teoriji elastičnosti i Teoriji konstrukcija, i na radove iz Teorije tankozidnih nosača. 

Naučni opus Nikole Hajdina obuhvata preko 230 radova (od čega je približno polovina objavljena u inostranstvu u najuglednijim časopisima) citiranih preko 300 puta u inostranstvu i više stotina puta u zemlji.

Dobitnik je brojnih priznanja i nagrada, među kojima su: Oktobarska nagrada Beograda (1959); Oktobarska nagrada Novog Sada (1981); Nagrada AVNOJ-a (1987); Prva nagrada za projekat mosta preko reke Visle u Plocku, Poljska (1996); Orden rada sa zlatnim vencem (1979); Orden zasluga za narod sa zlatnim vencem (1987) i Plaketa Svetog Đorđa grada Kragujevca (2011), saopštila je Srpska akademija nauka i umetnosti.

Број коментара 4

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 08. новембар 2024.
2° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње