Rekord – 145 miliona dinara za godinu dana neosnovanog pritvora

Rekordnu naknadu štete od 145 miliona dinara dobio je Uglješa Grgur, za godinu dana neosnovanog pritvora. Dok je najmanja suma koju je nepravedno pritvoreni građanin dobio bila oko 2.000 dinara. 

Visina odštete zavisi od dužine trajanja pritvora, interesovanje javnosti ili ranijeg ugleda. Onima koji su nevini proveli vreme iza rešetaka samo u prvih pet meseci ove godine iz budžeta Ministarstva pravde isplaćeno više od 4.200.000 dinara. U narednom periodu moglo bi izdvajanje po tom osnovu biti manje, jer nadležni tvrde da je broj pritvorenika prepolovljen.

"Podsetiću da se 2010. godine u Okružnom zatvoru u Beogradu, koji predstavlja najveću pritvorsku jedinicu ne samo u našoj zemlji, već i u regionu nalazilo 1.370 pritvorenika, a da je trenutno stanje u ovoj ustanovi 670 pritvorenika", rekao je Dejan Carević, direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

Upućeni, međutim, upozoravaju da se alternativne mere i dalje ne koriste dovoljno. Prema podacima Beogradskog centra za ljudska prava u prvih šest meseci prošle godine 3.000 puta sudija je dodelio pritvor, a jemstvo tražio tek u 13 slučajeva.

"Imate situaciju da prva stvar koju sudije i tužioci razmatraju u toj inicijalnoj fazi krivičnog postupka i kasnije kada odlučuju koju će meru primeniti se uglavnom odlučuju na pritvor, dok na drugoj strani jemstvo se koristi na nivou statističke greške", istakao je Nikola Kovačević iz Beogradskog centra za ljudska prava i dodao da je problem u retributivnoj prirodi, u tome što je i sudovima i tužilaštvima najlakše da izreknu meru pritvora.

Navika u pravosuđu 

Profesor sa Pravnog fakulteta, Milan Škulić istakao je da to je posledica navike u pravosuđu, gde se praktično ne uočava koliko je velika potreba da se više koristi jemstvo.

"Ta mera zaista ne može da zameni svaki pritvor, ali nekada može pritvor da zameni, na način koji je čini mi se povoljniji i za okrivljenog i za pravni sistem", kaže Škulić. 

Iako su i u tužilaštvu saglasni da se pritvor određuje u većoj meri nego što je potrebno, kažu da oslobađajuće presude čine tek deseti deo svih donetih presuda.

"Činjenica da postoje oslobađajuće presude jeste jedna normalna posledica pravosudnog sistema, tako da je to cena koju država treba da plati za jedno normalno funkcionisanje pravosuđa", rekla je Svetlana Nenadić iz Udruženja tužilaca Srbije.

Dobar primer mogla bi da bude Holadnija, u kojoj dve decenije primene oštrijih kazni nije dalo rezultate, dok je češće kažnjavanje alternativnim merama dovelo do pada kriminaliteta za čak 30 odsto.