I Albanci se mole u manastiru Sokolica

Desetak kilometara od Zvečana, u brdima, Sokolicu godišnje poseti oko 10.000 ljudi, a među onima koji traže utehu pred mermernim likom Bogorodice sa Hristom, su i – Danci, Kanađani, pripadnici Kfora, i komšije Albanci.

"Nikada se nismo plašile. Poštujemo sve ljude, komšije, nisu nam oni učinili zlo, samo jedna porodica, tako da imamo dobre komšinske odnose, što ne mogu da kažem da imaju i drugi naši manastiri", navodi mati Makarija, igumanija manastira Sokolice.

Manastir je, najverovatnije, početkom 14 veka podigao čelnik Musa, gospodar Zvečana i zet kneza Lazara.

Manastir je podignut u brdu u čijim su šumama, vekovima, sokolovi svijali svoja gnezda. Otuda mu i ime – Sokolovo brdo, a manastiru Sokolica. U srednjem veku, lov je bez sokolova bio nezamisliv, a predanje kaže da je svaki domaćin ovde, svom vlastelinu, morao da podgaji onoliko sokolova, koliko je imao sinova.

Prva velika obnova Sokolice, počela je dolaskom mati Makarije i mladog sestrinstva. Manastir je spomenik kulture od izuzetnog značaja, a po bogoslužbenom životu na nivou dostojanstva Majke Božje, kojoj je posvećen.

"Koji odgovor ćemo mi da damo onim mladim herojima, koji su na Košarama ostavili svoju mladost. A šta ćemo tek da odgovorimo svetom knezu Lazaru? Uglavnom, pitamo se, o našoj budućnosti. Ali, niko nam ga ne može uzeti iz naših duša, iz naših srdaca. Uostalom, ceo srpski narod mora da zna, da je poreklom sa Kosova", navodi igumanija manastira Sokolice.

Freske i ikone sokoličkih sestara nalaze se u hramovima, domovima i na izložbama širom sveta. I Bogorodica Sokolička je putovala – u Njujork na veliku svetsku izložbu u Metropoliten muzeju, kao deo najvećih estetskih dostignuća umetnosti Vizantije, i svojevrsni ambasaor srpske kulture i istine.