Bez terapije 88 odsto obolelih od multiple skleroze, čekaju i do 15 godina

Profesor dr Dragana Obradović navodi za RTS da prvi simptomi bolesti mogu biti različiti – trnjenje jedne strane tela, problemi sa vidom, vrtoglavica, osećaj slabosti u ruci ili nozi u zavisnosti od toga gde se nalazi oštećenje.

Dodaje da se u Srbiji misli na multipla sklerozu i da se pacijentima dosta rano postavlja dijagnoza.

"Naši neurolozi, ne samo u Beogradu već i u svim centrima po Srbiji znaju da postave ovu dijagnozu na vreme. Tako da sam problem postavljanja dijagnoze gotovo da i ne postoji. Ono što jeste problem je da što ranije počnemo lečenje adekvatnom terapijom", objašnjava Obradovićeva.

Ističe da  multipla skleroza više nije neizlečiva bolest i podseća da pre samo dvadesetak godina nije postojala terapija za tu bolest, a da danas ima 14 registrovanih lekova.

"Prva asocijacija svih ljudi kada kažemo multipla skleroza je mlada osoba u invalidskim kolicima. To se sada dešava samo ako se pacijenti ne leče. A sa obzirom na to da postoji 14 različitih lekova koji su namenjeni pacijentima koji imaju različite aktivnosti bolesti – neko ima vrlo agresivnu bolest od samog početka, neko ima blaže forme, tako da imamo lekove koji mogu da pokriju sve to", objašnjava Obradovićeva.

Ističe da je problem u Srbiji što se leči samo 12 odsto pacijenata.

"Pacijenti u Srbiji nalaze se jednoj strašnoj situaciji, u srpskoj MZ zajednici vlada veliki očaj, leči se svega 12 osto i to lekovima male efikasnosti, dok su svi ostali i dalje na nekoj listi čekanja da budu pozvani i da prime lek. Neki čekaju i do 15 godina, završe u invalidskim kolicima jer nikada nisu primili lek", objašnjava Obradovićeva.

Ističe da je to u današnje vreme i postojanju terapije – nedopustivo.

Multipla skleroza više nije neizlečiva bolest 

Dodaje da treba skrenuti pažnju zajednici i institucijama da  multipla skleroza više nije neizlečiva bolest.

"Da skrenu pažnju da se jedino u Srbiji multipla skleroza ne leči i da bi svi zajedno mogli da napravimo taj napor i dogovor da kompletno promenimo ovu situaciju i da jednom ogromnom broju ljudi, ne radi se samo o 9.000 pacijenata  već i o porodicama koje su razorene, radi se o životima koji su prekinuti, to su mlade osobe koje više ne mogu da rade, ne mogu da se brinu o svojoj deci", objašnjava Obradovićeva.

Ističe da na kraju bude veći trošak nego blagovremeno ulaganje u terapiju.

"Farmaceutske kuće i država bi sigurno postigle dobar finansijski dogovor, a na korist svih – društva, pacijenata i njihovih porodica. Da se obezbedi prisustvo svih lekova i da se obezbedi lek za najveći broj pacijenata kojima može da pomogne. Znači, nećemo ništa postići ako opet povećamo za nekih 100 ili 200 pacijenata je se opet postavlja pitanje ko su ti ljudi koji će primati terapiju jer pravo na zdravlje je jedno od osnovih ljudskih prava koje je regulisano Poveljom UN i Poveljom Svetske zdravstvene organizacije", zaključila je Obradovićeva.