Lepota Zaovina otišla u nepovrat

Isušeno jezero Zaovine. Zemlja koja je pukla pola metra – metar. Kuće koje su nakrivljene, a neke i srušene iz temelja. Šuma koja se obrušava. Ljudi uplašeni i razočarani. Takvu sliku zatekla je novinarka RTS-a Jelena Božović kada je prvi put obišla područje oko jezera Zaovine.

Ohrabrujuća okolnost je da je situacija sa jezerom Zaovine bolja nego što je bila prethodnih dana. Direktor za proizvodnju električne energije u Drinsko-limskim hidroelektranama Mikajilo Zlojutro rekao je za Jutarnji program RTS-a da će jezero vratiti svoj izgled.

Tvrdi da nije bilo naglog izvlačenja vode iz jezera Zaovine, već se kota vode smanjivala čitav mart.  

"U odnosu na 31. mart, kada je bila najniža kota vode – 31 metar, danas je taj nivo već 15 metara viši", rekao je Zlojutro i objasnio:

"Mi vršimo eksploataciju jezera u skladu sa vodnom dozvolom koju nam izdaje Republika Srbija. Vodna dozvola predstavlja niz zahteva koje moramo da ispunimo i na osnovu tih zahteva se definiše kota. Najniža kota po vodnoj dozvoli i to od 1982. godine, kada je puštena u rad reverzibilna hidroelektrana, iznosi 815 metara", objašnjava Zlojutro.

Napominje da se upravljanje svim agregatima Elektroprivrede Srbije – to je 25 termoblokova i 40 hidroagregata – radi sa jednog mesta, dispečarskog centra EPS-a. Kako kaže, oni su ti koji vide kompletnu situaciju našeg energetskog tržišta i na osnovu toga i rapoloživih agregata, određuju šta treba da se radi.

Klizišta – problem odranije 

Pre devet dana počelo je lagano da klizi tlo u Donjim Mandićima, a poslednjih dana klizište je pokazalo svu svoju razornu snagu. 

"Zbog javnosti moramo da kažemo da je to lokacija gde je klizište postojalo i pre nego što je reverzibilna hidroelektrana izgrađena", ističe Zlojutro.

Navodi da to područje ima dosta podzemnih voda, imali smo i dosta snega i desilo se, kako kaže, da se više faktora poklopilo što je dovelo do klizišta.

Zlojutro podseća i da je na toj lokaciji, kada je 1995. godine pokrenuto klizište, bilo pet vlasnika koji su pretrpeli štetu na objektima.

"EPS je tada utvrdio, po zakonu, totalnu štetu i svim tim ljudima je isplaćena nadoknada u vrednosti objekta i imali su obavezu da objekte sklone sa te lokacije", navodi Zlojutro i dodaje:

"Danas, kada se ovo dešava, mi na tom mestu imamo 21 objekat, od čega je devet objekata za stanovanje, bilo da su to brvnare ili vikendice. Ostalih 12 objekata su pomoćne namene. Nijedan objekat nema dozvolu."

Kaže da smo te 1995. godine imali samo štetu na zemljištu, a danas imamo i na zemljištu i u šumama. Ono što je sigurno, ističe, da će sva šteta biti procenjena i isplaćena tamo gde postoji zakonski okvir.

Novinarka RTS-a Jelena Božović, koja razgovarala sa meštanima, kaže da oni očekuju da im se šteta nadoknadi, kao i da su svesni da se tu više ništa ne može popraviti. 

Nacionalni park nije ugrožen 

Direktor Nacionalnog parka "Tara" Dragić Karaklić ističe da Nacionalni park "Tara", koji se prostire na skoro 25.000 hektara, nije ugrožen, jer se sve dešava na površini od 30 hektara.

"Ne treba da se izveštava kao da je apokalipsa. Otkazuju se turistički aranžmani, a mi smo mnogo vremna izgubili u promociji Nacionalnog parka. Bojim se da ćemo zbog toga pretrpeti velike štete, a ne treba da idemo u tom smeru", napominje Karaklić.

Ono što izaziva brigu jeste što je 30 metara livadskog, pašnjačkog i šumskog eko-sistema u potpunosti uništeno.

"Nama je najbitnije da izvučemo pouku iz svega ovoga, da se nađe model oko nivoa vode u jezeru. Nama je bitan vizuelan izgled. Kada neko dođe na Taru, koju mi zovemo biser Srbije, i vidi to sivilo, razočara se i sigurno neće reći lepo o Tari", smatra Karaklić.