I operacija kuka kad malini odgovara

Malinjak Petra Mojsilovića star je pet decenija, ali i dalje rađa bolje nego noviji zasadi. Sve se, kaže, upravlja prema berbi. Zato je pre mesec dana operisao kuk, kako bi spremnije dočekao sezonu. Stekao je penziju od petnaest hiljada, ali malina je uvek bila glavni izvor prihoda.

"To je moj pokojni otac posadio. Ja sam hteo da pobacam, ali je ostalo ovde", priča Petar i dodaje da je zahvaljujući prinosima kupio i nov traktor. Cena je posle bila manja, ali može da se zaradi.

Cenovne oscilacije sredinom osamdesetih dovele su do nezadovoljstva mnogih voćara, koji su i tada masovno kosili malinjake, ali ih na taj način nisu uništili.

U ariljskom kraju tako su sasvim slučajno otkrili metodu koja je počela da se primenjuje i širom sveta. Dobila je i stručni naziv – zakidanje zaperaka.

Međutim, taj princip ima rok trajanja, baš kao i sadnice vilameta koje su mnogi nabavljali iz brojnih voćnjaka. Tako su danas prinosi prepolovljeni, a voćari sve više na gubitku.

Rasadničar Zoran Radovanović iz Ivanjice tragao je za rešenjem ovog problema. U saradnji sa najpoznatijom holandskom laboratorijom nastao je srpski vilamet, čiji klon potiče iz malinjaka Mojsilovića.

"U opštinama Ivanjica i Arilje oko devedeset procenata stanovništva se bavi proizvodnjom maline. Od toga, oko trideset, četrdeset procenata su ozbiljni, pravi proizvođača, koji mogu da dobiju velike prinose. Ali osnova jeste porodična delatnost, dvadeset do trideset ari za jednu četvoročlanu porodicu i tu će uvek biti profita", objašnjava Zoran Radovanović.

Država subvencioniše podmlađivanje ili nove zasade srpskim vilametom do šezdeset pet posto. Uvećani prinosi donose veću zaradu, a koja će godina biti berićetna, priroda je najbolji vesnik.

"Kad cveta u aprilu, samo će biti u krilu, a kad cveta u maju, ima u svakom kraju. To je stara izreka", rekao je malinar Petar Mojsilović.