Zašto država ne zapošljava više osoba sa invaliditetom

Među 18.189 zaposlenih u 15 ministarstava, samo 36 su osobe sa invaliditetom, pokazuje istraživanje RTS-a dok u ministarstvima odbrane i unutrašnjih poslova, prema poslednjim dostupnim informacijama, radi oko 800 ljudi koji su invaliditet zadobili na dužnosti. Jedino od Ministarstva za rad, nismo dobili podatke, čak ni posle rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja.

"Pojedina ministarstva, pojedine državne institucije i neka javna preduzeća u poslednje vreme mislim da ima primera da zapošljavaju, ali to je nešto što se na prste može izbrojati, tako da bi trebalo ustvari da zapošljavanjem osoba sa invaliditetom oni budu primer drugima, i da podstiču i privatni i društveni sektor", kaže Milan Stošić iz Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom Srbije.

Država kao poslodavac propisom je izabrala da umesto da zapošljava osobe sa invaliditetom, novcem iz budžeta podstiče druge poslodavce da ih zapošljavaju i subvencioniše preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju.

Međutim, Poreska uprava je Instrukcijom iz 2010. pojasnila da Pravilnik ne sprečava direktne i indirektne budžetske korisnike, kojih je prema zvaničnim podacima 2.689, da zaposle osobe sa invaliditetom. Ipak, baš na Pravilnik pozivaju se ministarstva, objašnjavajući zašto među zaposlenima nemaju ili imaju tek po neku osobu sa invaliditetom.

"Mi smo proteklih godina u našim redovnim godišnjim izveštajima kao jednu od preporuka za unapređenje stanja u pogledu ravnopravnosti davali preporuku da se Republika Srbija izjednači kao poslodavac sa drugim poslodavcima kada se radi o zapošljavanju osoba sa invaliditetom. To vidim u narednom periodu kao zapravo najveći prostor za unapređenje stanja u ovoj oblasti da svi državni organi zapošljavaju građane sa invaliditetom", kaže poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.

Svakog poslodavca sa najmanje 20 zaposlenih, Zakon obavezuje da u radnom odnosu ima određeni broj osoba sa invaliditetom, osim novoosnovanih u prve dve godine poslovanja.

Imaju tri opcije - da zasnuju radni odnos sa njima ili da za svaku osobu koju nisu zaposlili, mesečno uplaćuju 50 odsto prosečne zarade u državnu kasu. Treća je da realizuju ugovor sa preduzećem za profesionalnu rehabilitaciju. Mnogi zakon ignorišu, a ima i zloupotreba, tvrde u Nacionalnoj organizaciji osoba sa invaliditetom.

"Unutar svoje firme proglašavaju osobe sa invaliditetom tako što neko ima određenu bolest, upalu pluća, alergiju ili tako nešto što nije invalidnost, što jeste bolest, ali preko nekih veza se dolazi do nekih rešenja, koja im omogućavaju da oni budu na tim radnim mestima kao osobe sa invaliditetom i time su oni ispunili kvotu", objašnjava Milan Stošić iz Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom Srbije.

Šta je utvrdila inspekcija, zna li država koliko osoba sa invaliditetom zapošljava, samo su neka od pitanja na koja nismo dobili odgovore nadležnih. Nisu dostavili ni podatke o kontrolama poslodavaca koji imaju obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom.