Kako do veće bezbednosti na tvrđavama?

Tačan broj onih koji su stradali sa Niške tvrđave se ne zna, ali samo proteklog meseca njih dvojica su izgubila život. Duž velikog dela bedema nema ograde, pa je pad sa visine od deset metara najčešći uzork stradanja. Iako plan za rekonstrukciju postoji skoro deceniju, javna nabavka je po drugi put propala.

"Podeljena nadležnost kakva je trenutno – tvrđavom upravlja Uprava za imovinu, donekle neke druge institucije, opštine, mislim da nije dobra. Ta situacija mislim da bi morala da se promeni i da Niška tvrđava dobije jedinstvanog upravljača", navodi Uroš Parlić, direktor Turističke organizacije "Niš".

Pirotska tvrđava je, donedavno, upravo iz bezbednosnih razloga bila zatvorena za posetioce. Tek krajem januara kada se sa zidina otopio sneg, kapije su ponovo otvorene. Samo nekoliko dana posle toga, dečak je pao i povredio se.

"Od prvog dana kada je trvđava otvorena ovde su ljudi iz privatne agencije za obezbeđenje. Za decu mlađu od 14 godina ljudi koji vrše obezbeđenje ne dozvoljavaju ulaz samostalni, već u pratnji roditelja ili neke druge starije osobe", navodi Saša Jovanović, direktor Muzeja Ponišavlje.

Najstrašnija nesreća koju će Srbija dugo pamtiti jeste pad 22-dvogodišnjeg mladića sa zidina Kalemegdana u kavez sa medvedima. Iako na ovoj tvrđavi danas postoji 16 čuvara u smeni i signalizacija na mestima gde je opasno za ljude, mnogo je onih koji to ne poštuju.

"Moram da kažem ovde da je i ljudski faktor veoma značajan, jer često uprkos nekim tablama i znacima upozorenja ljudi prekoračavaju te granice. Jedan od tipičnih primera su i eksponati vojnog muzeja koji se nalaze na otvorenom, gde na više mesta stoji upozorenje da je zabranjeno penjati se po eksponatima što veoma često ljudi ne ispoštuju", navodi Ana Rajlić iz JP "Beogradska tvrđava".

Ostalo je zapamćeno stradanje 21-godišnjeg mladića tokom festivla na Petrovaradinu 2015. godine, ali i pad dve devojke sa te tvrđave godinu dana kasnije. Iako još postoje mesta na tvrđavama širom Srbije koja nisu odgovarajuće obezbeđena, nadležni kažu da je u najvećem broju slučajeva uzrok nesreće ljudska nepažnja. Na takvim mestima oprez mora biti mnogo veći.