Kako stati na put govoru mržnje i pretnjama

Uvrede i pretnje smrću novinarima i Nevladinim organizacijama prethodnih dana naišle su na brojne osude. Pretnje su stugle na adrese Građanske inicijative, Komiteta pravnika za ljudska prava, Beogradskog centra za ljudska prava, Helsinškog odbora za ljudska prava. 

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković kaže za RTS da pretnje, uvrede, govor mržnje, diskriminatorne izjave ali i korišćenje vulgarnih i primitivnih izraza postaju sve veći društveni problem i prete da postanu deo prihvatljive matrice i deo "naše kulture".

"Mi moramo kao društvo dati adekvatan odgovor i stati tome na put zbog toga što ne treba da dozvolimo da idemo nazad i da dozvolimo neozbiljnim i nedogovornim pojedincima koji možda nisu ni svesni šta to znači - da stvaraju atmosferu nelagode, straha u kojoj se bilo koji građani i organizacije civilnog društva osećaju nebezbedno", kaže Jankovićeva.

Prema njenim rečima, mi nismo takvo društvo i ne treba da dozvolimo pojedincima da ga takvim čine.

"Ovo nije samo naš problem, sve države EU i članice Saveta Evrope suočavaju se sa sličnim problemom jer je porast govora mržnje koji se preliva sa društvenih mreža u javni prostor  nešto sa čime se valja boriti", kaže ona.

Postoje veliki izazovi, a mi ćemo kao institucija biti deo šire platforne i zajedničkog projketa sa Savetom Evrope gde ćemo iznalaziti najbolje mehanizme za borbu protiv govora mržnje, posebno na društvenim mrežama, rekla je poverenica.

Veliki broj ljudi nije svestan značaja i opasnosti i šta zapravo znači pretnja jer im to deluje neozibljno.

"Ta anonimnost koju im omogućavaju novi kanali komunikacije ih čini mnogo slobodnijim jer su tamo iza gde ih niko ne vidi i gde misle da će ostati nedostupni pravdi što često i bude slučaj", kaže poverenica.

Sve je češća pojava zloupotrebe slobode izražavanja i previše se često govor mržnje opravdava slobodom izražavanja, što nikkao ne sme da bude nešto što će postati trend, smatra poverenica.

"Jedan broj pojedinaca nije svestan, ali neki čine namerno, vrlo svesni i misle da to što se nisu javno eksponirali - neće naići na osudu, na sankciju što je bitnije", istakla je Jankovićeva.

Govoreći o rekacijama, Jankovićeva kaže da mora da postoji čvrsta kontinuirana reakcija koja mora nailaziti na osudu javnosti i svih nadležnih institucija, ali u slučaju pretnji govora mržnje mora naići na adekvatnu sankciju, pronalažnje počinilaca i jednak tretman svih počinilaca i jednak tretman svih žrtvi.

"Ne možemo da imamo selektvinu pravdu. Počinioci uvek moraju biti pronađeni, adekvatno kažnjeni jer poruka da se takvo ponašanje sankcioniše nas vodi u rešavanje problema ali istovremeno stvaranje jednog drugačijeg kulturnog okruženja - mediji su ti koji imaju važnu ulogu. Moramo stavarati jedno drugačije kulturno okruženje, podsticajno za decu i mlade, neophodna je osuda javnosti i stvaranje drugačijeg kulturnog miljea", zaključila je Jankovićeva.