Kupci se najviše žale na obuću, mobilne telefone i belu tehniku

U odnosu na januar prošle godine, kada je bilo 2.111 prigovora, ove godine je pristiglo 36 prigovora više.

Jedan od instituta koji se bavi proverom kvaliteta proizvoda je CIS Institut, a rukovodilac kvaliteta proizvoda u tom institutu Robert Miladinović za Tanjug kaže da imaju dosta posla, jer reklamacije na robu dobijaju svakodnevno.

Tehničari u Institutu ispituju – kvalitet tekstila, kože, obuće, predmeta za opštu upotrebu i igračaka za decu.

"U Institut najviše stiže obuća. Najčešće reklamacije potrošača odnose se na fizičko-mehanička oštećenja na obući, zatim zbog propuštanja vode, ponekad se reklamiraju iz zabune u smislu da potrošač nije dovoljno informisan o svojstvima proizvoda, a koji se odnose na vodootpornosti obuće", objašnjava Miladinović.

Kada je reč o odeći, navodi da se potrošači žale na – postojanost boje, oštećenja štampanih aplikacija, na veličinu proizvoda ili skupljanje prilikom pranja.

"U laboratorijama CIS-a, tehničari zatim ispituju da li je greška na robi nastala u toku proizvodnje, kolika je postojanost obojenja, da li su potrošači na pravilan način održavali proizvod", navodi Miladinović.

Takođe, ispituju da li u tekstilnim materijalima postoje suspsatnce čije je prisustvo zabranjeno, kao što je na primer prisustvo kancerogenih azo boja, hrom šest u prozvodima od kože ili teških metala.

"Odeća i obuća koja se prodaje u Srbiji je zadovoljavajućeg kvaliteta. Međutim, što se tiče dečijih igračaka ili nekih drugih proizvoda, tu još uvek zakonska regulativa nije u potpunosti definisana. U pogledu zdravstvene ispravnosti proizvoda ne postoji kontrola izuzev inspekcijskih službi koje prilikom uvoza vrše kontrolu kvlaiteta – dečijih igračaka, kozmetičkih proizvoda, detrdženata, ambalaža...", rekao je Miladinović.

"Prigovori putem aplikacije, mejla, telefona"

Pomoćnica ministra trgovine Višnja Rakić kaže da potrošači mogu prigovore, ne samo na robu, već i na pružanje usluge ili turistička putovanja, podneti putem aplikacije Nacionalnog registra potrošačkih prigovora, i mejlom, telefonom ili direktnim odlaskom u neko od udruženje za zaštitu potrošača.

"Kako bi podneo prigovor na aplikaciji Nacionalnog registra, potrošač mora prvo da unese svoje podatke, zatim unosi na šta se žali, da li je u pitanju reklamacija, saobraznost ili pružanje usluge, a onda unosi i informacije o trgovcu", objašnjava Rakićeva.

Poslednji korak, dodaje, jeste da Nacionalni registar upućuje potrošača na jedno od osam udruženja za zaštitu potrošača, u zavisnosti iz kog mesta je potrošač, te su tri udruženja u Beogradu, dva u Novom Sadu i po jedno u Kragujevcu, Nišu i Leskovcu.

"Onog trenutka kada potrošač popuni prijavu i kliknuo na željeno udruženje, od tog trenutka to udruženje na svom sajtu dobija prigovor potrošača koje udruženje uzima u rad. Udruženja za zaštitu potrošača imaju obavezu da nas obaveštavaju koliki su broj prigovora imali, koliko su pozitivno rešili, a koliko nisu mogli da reše", rekla je Rakićeva za Tanjug.

Nacionalni registar potrošačkih prigovora prvi put je uveden 2014. godine, koji je prema rečima pomoćnice ministra, nadograđen krajem prošle godine, te da je registar lak za upotrebu i potrošači mogu podneti prigovor u tri koraka.

Prema statističkim podacima za 2018. godinu, Nacionalna organizacija potrošača Srbije evidentirala je 6.586 prigovora nezadovoljnih potrošača, a najveći broj prigovora evidentiran je u Beogradu, potom Novom Sadu pa onda sva ostala mesta u Srbiji.