Kakav vazduh udišemo

Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović rekao je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da je vazduh u Beogradu dobar do umereno zagađen i da se ne može porediti sa onim u Pekingu.

Prema njegovim rečima, zimi dolazi do većih prekoračenja zagađujućih materija u odnosu na granične vrednosti, ali se kvalitet vazduha ocenjuje na godišnjem novou tako da se ne može reći da je vazduh u Srbiji sličan onom u Pekingu. 

"Uvek u Srbiji tokom zime imamo mnogo individualnih ložišta i starih automobila. Tamo gde je velika populacija dolazi do prekoračenja graničnih vrednosti što svakako nije dobro", kaže Radović.

Na zagađenost vazduha utiče i geografski položaj pojedinih mesta, kao što su Kosjerić i Užice, koja se nalaze u kotlinama. 

Radović ističe da se radi na smanjenju aerozagađenja i dodaje da to nije proces koji se može uraditi preko noći – neophodno je napraviti sistemske mere.

Prema njegovim rečima, Bor bi bio najkritičniji, ali investicijom od 200 miliona evra u novu topionicu, on se više ne nalazi na listi zagađenih gradova.

Takođe, EPS sprovodi projekte od nekoliko stotina miliona evra koji se tiču smanjenja aerozagađenja.

"Naše resorno ministarstvo ima program pošumljavanja i naredne godine uložiće u menjanje kotlarnica u lokalnim samoupravama širom Srbije", kaže Radović.

Ministarstvo energetike će naredne godine početi sa fondom za energetsku efikasnost, jer naši objekti troše više energije i samim tim prouzrokuju više aerozagađenja, a prva preporuka UN je da se smanji zavisnost od fosilnih goriva, objasnio je Radović.

Aerozagađenje je globalni problem – devet od deset ljudi na Zemlji ima problem sa zagađenim vazduhom, kaže Radović i navodi da su to procene Svetske zdravstvene organizacije.

Prema njegovim rečima, kvalitet vazduha u Srbiji je sličan kao u zemljama u regionu – bolji smo od BiH, a lošiji od Mađarske.

Najčistiji vazduh udišu građani u Skandinaviji, gde se ulaže mnogo više novca u zaštitu životne sredine.